Crkva nije firma

Nedavno sam otišao u parohijsku crkvu da zapalim sveće za umrle, koji su mi rod ili mili i kojih se rado sećam. Žena koja radi u crkvenoj prodavnici otkucala je račun za sveće koje sam uzeo. Fiskalna kasa u ovoj radnji mi je zasmetala. Dugo sam stajao ispred mesta gde se pale i ostavljaju da gore sveće, s velikom nelagodnošću u sebi. Teško je izraziti rečima osećaj nemoći, kada znaš da nešto što ti je nametnuto nije u redu, a ne možeš da promeniš. Ključalo je u meni, ali ne destruktivno. Koliko je energije trebalo da izdržim u meni sve odjednom stvoreno video sam po poslednjoj sveći koju sam upalio. Vosak se u mojoj ruci otopio i sva se iskrivila, iako je napolju bilo hladno. Sveća je bila uz molitvu za lekara koji mi je možda spasao život, izvukavši me u kućnim uslovima iz anafilaktičkog šoka.

Fiskalne kase služe da bi se znalo koliko je novca dobio Hristov dom na planeti Zemlji, na parceli koja se zove Srbija. A onda da se naplati porez.

Porez na ikone koji su ljudski prozor u Hristov svet. Mesto gde s molitvom pobuđujem sveca da se zauzme za mene kod Boga. Porez na kandilo koje palim da bih tu molitvu još više pojačao. Porez na sveće. Njima se molim i pobuđujem svece i Boga da se zauzmu za moje pretke i drage prijatelje koji su umrli i ne mogu više sebi da pomognu. Ja mogu za njih i hoću. Paljenjem sveća molim se i za svoje porodice – onu koju sam stvorio i onu iz koje sam potekao – da ih Bog i njegovi anđeli usmeravaju na dobro. Porez na briket i tamjan, od kojeg i sam đavo beži. Ne prija mu miris. Meni prija miris tamjana. Porez na knjige koje sadrže misli svetih, od kojih su neki živeli pre više vekova.

Ko se oporezuje? Zarada ljudi koji slikaju ikone, prave tamjan, kandilo i sveće, štampaju knjige. Nisam video te ljude da putuju u Dubai, na Sejšele ili Maldive. Nisam primetio ni da rade plastične operacije menjajući telesni izgled.

Oporezuje se prisustvo Svetog duha u mom životu. Dvadeset vekova je s čovečanstvom i sad se naplaćuje njegova dobrota u životima ljudi. Oporezuje se moja vera, kojom se stvara nešto opipljivo. Suprotno od materijalnog sveta, gde se nečim opipljivim stvara verovanje.

Vera u Boga nije firma. Ono što verom stvaramo služi da pojača vezu sa Svevišnjim. To se ne oporezuje.

Radenko Radošević