Танка агенда културе у Нишу

Ниш – Списак послова у области културе је велики, јер су многе обавезе у прошлости „прескакане” и годинама занемариване. Економско потонуће Ниша узроковало је културно посртање. Веома озбиљно посрћу и храмљу институције, а ствараоци и уметници сналазе се како знају и умеју – свако за себе и свако колико може. Зато агенда нишке културе није „џепно издање” и зато сви послови који чекају не могу да стану на неколико табака.

Овако стање у култури Ниша описује Деспот Деспотовић, власник издавачке куће „Зограф” из Ниша, данас једине из града и уопште са југа земље која је изборила своје место на културној мапи Србије.

– „Зограф” је годинама већ са својим издањима учесник сајмова у Београду, у Загребу, Сарајеву, Скопљу.., а сада нам је најважније да се на време припремимо за Београдски сајам на којем ћемо се појавити са око 30 нових наслова у овој години. Жеља нам је да окупимо све мале издаваче из Ниша и са југа Србије и да се заједнички представимо широј културној јавности. Очекујем да ћемо добити подршку од града и да ће то бити подстицај за друге како би смелије искорачили на издавачку сцену, каже за „Политику” Деспотовић.

Описујући стање издаваштва у Нишу, Деспотовић подсећа на затварање две нишке куће по којима је град био препознатљив – „Просвете” и „Градине”. Али, указује и на још нешто – у главној и најпрометнијој нишкој улици више нема ниједне књижаре, иако је у власништву града највећи број локала у тој пешачкој зони. Антикварнице су, такође, прошлост Ниша. Оваква слика, као и доказана регионална културна неједнакост у Србији, Деспотовића је „утерала у политику”. Од летос је одборник у Скупштини града Ниша.

– Мој политички ангажман је израз жеље да се ствари мењају, а то нисам могао да постигнем само у разговорима са својим пријатељима или у пригодним приликама на локалним медијима где се говорило о томе. Покушаћу на местима где се одлучује, а да бих такву прилику имао морао сам у политичке воде, наводи Деспотовић.

Пошто је списак послова знатан, мора се кренути од најважнијих, истиче Деспотовић:

(/slika2)– На првом месту је Нишка тврђава. Она није само Летња позорница. Тврђава би морала да буде један од најважнијих археолошких локалитета, можда чак и важнији од Медијане у наредном периоду. На Медијани знамо шта је било, испод ове Тврђаве коју су првих деценија 18. века подигли Турци  не знамо шта се налази. Откриће Палате са октогоном крајем осамдесетих година указује да је управо то било место какве су за себе градиле и користиле истакнуте личности тог времена (4. век) са јавном функцијом, можда и сам Константин Велики, како се претпоставља. Ниш што пре мора да формира установу која ће бринути о Тврђави. Значајан је и програм истраживања и уређења, као и презентација тог музеја под ведрим небом не само српској јавности и туристима, већ и свету. Да је то урађено раније, имали бисмо чиме да се још хвалимо. Овако у Тврђави затичемо оштећен споменик краљу Милану Обреновићу, згариште на месту где су били атељеи... У Тврђави дефинитивно није место седишта управе градске чистоће, није то простор за магацине друштвених предузећа већ он мора бити искоришћен за програме културе, за уметнике (идеалан је простор за вајаре), друге ствараоце и публику, каже Деспотовић.

Према мишљењу нашег саговорника али и других посленика у култури, Ниш мора да чува своје културно и историјско наслеђе као највећу драгоценост.

– У најужем делу града је синагога. Дуго нам треба да је ставимо у функцију. Бивши Официрски дом намењен је усељењу Руског културног центра. Нико није против сарадње са руском амбасадом и Русијом, али таквом центру није место у згради где су, у време Првог светског рата и када је Ниш био ратна престоница, заседали српски парламент и влада. То је место историјских одлука за наш народ. На то је нишком руководству у више наврата раније указивао и историчар Васа Чубриловић који је предлагао на том месту отварање музеја „Ниш у Првом светском рату”, наводи Деспотовић.

У приоритете Деспотовић убраја и решавање смештаја Народне библиотеке „Стеван Сремац” и Народног музеја.

– И једна и друга установа „прерасле” су одавно простор у коме се налазе. Он је већ неподношљиво дуго потпуно неуслован, указује Деспотовић.

Овај приватни нишки издавач каже да би врло радо подржао идеју о наставку подухвата издавања „Енциклопедије Ниша” започете почетком деведесетих. „`Енциклопедија Ниша`” може да буде и један том, али би оно што је урађено морало да буде измењено, допуњено, сређено... деведесетих се пребрзо и без добре припреме ушло у тај пројекат,” оцењује Деспотовић додајући да би списку приоритета могло још да се додаје... отварање Опере, на пример, али пре тога, набавка концертног клавира, изградња праве и по величини адекватне концертне дворане.

Он напомиње да кад затаје институције, онда нема ко да окупи ствараоце. О талентима нико не брине, па они брзо, после првих успеха одлазе из града, каже овај културни посленик. – Мало је добрих пројеката било из Ниша, признаје Деспотовић, у уверењу да би се за послове које наводи нашло пара. Деспотовић је заговорник идеје да би Ниш свој препород могао да започне баш у култури. – Сваки нови инвеститор у Нишу могао би „мрвицу” свог прихода да издваја за културу. Мали трошак за оног који даје, а велики за оног ко прима, напомиње.

Уз смешак, овај издавач каже да је министар културе Небојша Брадић био међу првим министрима из нове владе који је посетио Ниш. Није лош знак за почетак. Брадић је обећао помоћ у набавци концертног клавира и озбиљан рад на подизању нове зграде Народног музеја.