Tanka agenda kulture u Nišu

Niš – Spisak poslova u oblasti kulture je veliki, jer su mnoge obaveze u prošlosti „preskakane” i godinama zanemarivane. Ekonomsko potonuće Niša uzrokovalo je kulturno posrtanje. Veoma ozbiljno posrću i hramlju institucije, a stvaraoci i umetnici snalaze se kako znaju i umeju – svako za sebe i svako koliko može. Zato agenda niške kulture nije „džepno izdanje” i zato svi poslovi koji čekaju ne mogu da stanu na nekoliko tabaka.

Ovako stanje u kulturi Niša opisuje Despot Despotović, vlasnik izdavačke kuće „Zograf” iz Niša, danas jedine iz grada i uopšte sa juga zemlje koja je izborila svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije.

– „Zograf” je godinama već sa svojim izdanjima učesnik sajmova u Beogradu, u Zagrebu, Sarajevu, Skoplju.., a sada nam je najvažnije da se na vreme pripremimo za Beogradski sajam na kojem ćemo se pojaviti sa oko 30 novih naslova u ovoj godini. Želja nam je da okupimo sve male izdavače iz Niša i sa juga Srbije i da se zajednički predstavimo široj kulturnoj javnosti. Očekujem da ćemo dobiti podršku od grada i da će to biti podsticaj za druge kako bi smelije iskoračili na izdavačku scenu, kaže za „Politiku” Despotović.

Opisujući stanje izdavaštva u Nišu, Despotović podseća na zatvaranje dve niške kuće po kojima je grad bio prepoznatljiv – „Prosvete” i „Gradine”. Ali, ukazuje i na još nešto – u glavnoj i najprometnijoj niškoj ulici više nema nijedne knjižare, iako je u vlasništvu grada najveći broj lokala u toj pešačkoj zoni. Antikvarnice su, takođe, prošlost Niša. Ovakva slika, kao i dokazana regionalna kulturna nejednakost u Srbiji, Despotovića je „uterala u politiku”. Od letos je odbornik u Skupštini grada Niša.

– Moj politički angažman je izraz želje da se stvari menjaju, a to nisam mogao da postignem samo u razgovorima sa svojim prijateljima ili u prigodnim prilikama na lokalnim medijima gde se govorilo o tome. Pokušaću na mestima gde se odlučuje, a da bih takvu priliku imao morao sam u političke vode, navodi Despotović.

Pošto je spisak poslova znatan, mora se krenuti od najvažnijih, ističe Despotović:

(/slika2)– Na prvom mestu je Niška tvrđava. Ona nije samo Letnja pozornica. Tvrđava bi morala da bude jedan od najvažnijih arheoloških lokaliteta, možda čak i važniji od Medijane u narednom periodu. Na Medijani znamo šta je bilo, ispod ove Tvrđave koju su prvih decenija 18. veka podigli Turci  ne znamo šta se nalazi. Otkriće Palate sa oktogonom krajem osamdesetih godina ukazuje da je upravo to bilo mesto kakve su za sebe gradile i koristile istaknute ličnosti tog vremena (4. vek) sa javnom funkcijom, možda i sam Konstantin Veliki, kako se pretpostavlja. Niš što pre mora da formira ustanovu koja će brinuti o Tvrđavi. Značajan je i program istraživanja i uređenja, kao i prezentacija tog muzeja pod vedrim nebom ne samo srpskoj javnosti i turistima, već i svetu. Da je to urađeno ranije, imali bismo čime da se još hvalimo. Ovako u Tvrđavi zatičemo oštećen spomenik kralju Milanu Obrenoviću, zgarište na mestu gde su bili ateljei... U Tvrđavi definitivno nije mesto sedišta uprave gradske čistoće, nije to prostor za magacine društvenih preduzeća već on mora biti iskorišćen za programe kulture, za umetnike (idealan je prostor za vajare), druge stvaraoce i publiku, kaže Despotović.

Prema mišljenju našeg sagovornika ali i drugih poslenika u kulturi, Niš mora da čuva svoje kulturno i istorijsko nasleđe kao najveću dragocenost.

– U najužem delu grada je sinagoga. Dugo nam treba da je stavimo u funkciju. Bivši Oficirski dom namenjen je useljenju Ruskog kulturnog centra. Niko nije protiv saradnje sa ruskom ambasadom i Rusijom, ali takvom centru nije mesto u zgradi gde su, u vreme Prvog svetskog rata i kada je Niš bio ratna prestonica, zasedali srpski parlament i vlada. To je mesto istorijskih odluka za naš narod. Na to je niškom rukovodstvu u više navrata ranije ukazivao i istoričar Vasa Čubrilović koji je predlagao na tom mestu otvaranje muzeja „Niš u Prvom svetskom ratu”, navodi Despotović.

U prioritete Despotović ubraja i rešavanje smeštaja Narodne biblioteke „Stevan Sremac” i Narodnog muzeja.

– I jedna i druga ustanova „prerasle” su odavno prostor u kome se nalaze. On je već nepodnošljivo dugo potpuno neuslovan, ukazuje Despotović.

Ovaj privatni niški izdavač kaže da bi vrlo rado podržao ideju o nastavku poduhvata izdavanja „Enciklopedije Niša” započete početkom devedesetih. „`Enciklopedija Niša`” može da bude i jedan tom, ali bi ono što je urađeno moralo da bude izmenjeno, dopunjeno, sređeno... devedesetih se prebrzo i bez dobre pripreme ušlo u taj projekat,” ocenjuje Despotović dodajući da bi spisku prioriteta moglo još da se dodaje... otvaranje Opere, na primer, ali pre toga, nabavka koncertnog klavira, izgradnja prave i po veličini adekvatne koncertne dvorane.

On napominje da kad zataje institucije, onda nema ko da okupi stvaraoce. O talentima niko ne brine, pa oni brzo, posle prvih uspeha odlaze iz grada, kaže ovaj kulturni poslenik. – Malo je dobrih projekata bilo iz Niša, priznaje Despotović, u uverenju da bi se za poslove koje navodi našlo para. Despotović je zagovornik ideje da bi Niš svoj preporod mogao da započne baš u kulturi. – Svaki novi investitor u Nišu mogao bi „mrvicu” svog prihoda da izdvaja za kulturu. Mali trošak za onog koji daje, a veliki za onog ko prima, napominje.

Uz smešak, ovaj izdavač kaže da je ministar kulture Nebojša Bradić bio među prvim ministrima iz nove vlade koji je posetio Niš. Nije loš znak za početak. Bradić je obećao pomoć u nabavci koncertnog klavira i ozbiljan rad na podizanju nove zgrade Narodnog muzeja.