Тигар у Сибиру

Бројни „шта ако” у историји обично се не користе на прави начин. Изјава председавајућег Европске уније, француског председника Николе Саркозија на самиту у Бриселу да „Косово не може бити преседан за Јужну Осетију и Абхазију, већ је то посебан случај због тога што су се о њему годинама водили преговори уз посредништво Уједињених нација и прошле су године и године у преговорима уз посредништво УН пре него што смо одлучили да признамо независност Косова”, дакле, та изјава француског председника само је потврда да на Западу још нису спремни да извуку било какве поуке из косовског „случаја”.

Уводник лондонског „Тајмса” од 5. јуна 1999. године говори како је до мировног споразума, којим је окончано НАТО бомбардовање Југославије, дошло „тек када су руски и европски саговорници убедили САД да одустану од инсистирања на праву косовских Албанаца да се отцепе од Србије и Југославије после трогодишњег прелазног периода, као и да САД одустану од тога да НАТО има искључиву политичку и војну контролу у југословенској покрајини Косово”.

Скоро истовремено, Марти Ахтисари, тадашњи преговарач и посредник између Београда и НАТО-а, у интервјуу немачком „Велту”, а који је пренела италијанска „Република” од 7. јуна 1999. године, каже „основа свега, а самим тим и основа мира на Косову јесте предуслов да Косово остане део Југославије односно Србије”. Наслов интервјуа у „Републици” гласи „Ахтисари: Не независном Косову”.

Тако је то било 1999. године. У међувремену НАТО је срушио кредибилитет УН, преварио Русе, преварио Србе и подарио Космету независност. Јер, нису око проблема Космета прошле никакве „године и године у преговорима уз посредништво УН”, како то тврди француски председник. Оно што се догађало у Бечу нити је трајало годинама, нити су то били прави преговори о статусу Космета. Албанска делегација унапред је заузела став да ништа осим независности не долази у обзир, амерички председник Џорџ Буш усред тих „преговора” у Бечу својим говором у Тирани обећао је Косову независност. Мање-више и ЕУ се понашала на сличан начин.

И сада имамо синтагму како су то били „годинама и годинама вођени преговори уз посредништво УН после којих је призната независност Косова”. Саркозијева формулација наводи на то да је Космет добио независност после успешног посредовања УН и уз сагласност обе стране? Формулација која би била најмање смешна да није потекла из службеног Париза.

Изјава француског председника је далеко од искрености, она је део укупне манипулације и прећуткивања не само већине медија на Западу, већ и политичара када је Космет у питању. Суштина је у томе да се не говори о грешкама у проценама, правим политичким и стратешким разлозима рата против Југославије 1999. године.

На самиту у Бриселу Русији је замерена „прекомерна употреба силе у Грузији”, упозорена је и да се креће ка „самоизолацији”. Сличне реченице не тако давно упућиване су и Србији.

Паралеле? Иста игра, али друга рунда. С другим боксером.

Чији премијер, у тишини и осами Сибира, сада успављује тигрове. Пример праве самоизолације...