Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Постојећи капацитети сигурних кућа у Србији значајно мањи од прописаног стандарда

Постојећи капацитети сигурних кућа у Србији значајно мањи од прописаног стандарда
(Фото Н. Марјановић)

Истраживање о функционисању и раду сигурних кућа за жене и децу жртве насиља у Србији показало је да је број расположивих места у сигурним кућама у нашој земљи мањи за 74 одсто од прописаног стандарда који важи у земљама Европске уније. Поред тога, кориснице сигурних кућа суочавају се и са безбедносним ризицима, имајући у виду да је у свим сигурним кућама дошло до кршења тајности локације, саопштили су представници Удружење грађана „Атина“.

Поред недовољних капацитета сигурних кућа, ово истраживање је показало да постоје и изазови у лиценцирању сигурних кућа, што има неповољан утицај на обављање и финансирање услуга, на шта су указали и запослени у овим установама. Како наводе представници УГ „Атина“ у Србији тренутно ради једанаест сигурних кућа за жене и жртве насиља у породици и једно прихватилиште за жртве трговине људима, од чега само пет сигурних кућа има лиценцу за рад, две су у поступку обнове лиценцирања, а више од половине њих већ осам година се налази у поступку лиценцирања.

Програмска менаџерка „Атине“ Јелена Хрњак указује и на неопходност мултисекторске сарадње, односно сарадње са женским организацијама цивилног друштва у области пружања подршке и помоћи женама жртвама насиља.

„Имајући у виду да на територији Србије само једна невладина организација води лиценцирану сигурну кућу, а да се у Истанбулској конвенцији наводи да су сигурни смештаји за жене којима управљају женске организације најсврсисходнији начин пружања ове врсте подршке, ово истраживање представља и позив државним институцијама у Србији да промисле тренутне политике и поставе заштиту жена и деце са искуством насиља као приоритет у свом раду“, истиче Јелена Хрњак.

Истраживање, које је спроведено током претходне и почетком ове године, обухватило је свих тринеаст сигурних кућа и једно прихватилиште за жртве трговине људима у Србији, односно 33 представнице и представника пружаоца услуге прихватилишта за жртве насиља и представља пионирско истраживање у овој области. Циљ истраживања био је да утврди реално стање када је реч о тренутном пружању услуге прихватилишта за жене и децу жртве насиља, као и да се мапирају изазови са којима се сигурне куће суочавају приликом пружања услуга. Најзначајнији резултати истраживања биће презентовани у оквиру кампање „Сигурне куће. Сигурне жене“ која ће бити доступна на друштвеним мрежама УГ „Атина“ – Фејсбуку, Твитеру и Линкедину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.