Озбиљно угрожено тржиште обвезница

Брачни партнери крију један од другог кључне информације и кад им се може повериоцима не враћају новац. У међувремену, њихов главни спонзор у кризи још нема представу колико им новца треба за опстанак тандема, док их најјаче особље напушта главом без обзира. Значајни актери у окружењу ипак још верују у тај несвакидашњи пар. Тако би се сликовито могла описати тренутна ситуација двојца глобално важних банака – УБС-а и Креди Свиса –  чијим правцем кретања сада кормилари Национална Банка Швајцарске. Истовремено, Европска централна банка (ЕЦБ) уверава јавност да је банкарски систем еврозоне отпоран (на банкарска љуљања у Швајцарској), да има снажну капиталну позицију и ликвидност, те да је „целокупни инструмент” монетарне политике доступан за случај да финансијском систему треба подршка. С оне стране Атлантика, Џенет Јелен, америчка министарка финансија, сигнализира да ће у случају потребе Влада САД заштитити депозите у свим тамошњим мањим банкама, пренео је „Фајненшал тајмс”.

У међувремену, успаничени инвеститори широм света, посебно у Азији, стежу зубе, несигурни да ли је једном неуобичајеном ставком уговора УБС-а и Креди Свиса доведено у опасност глобално тржиште високоризичних АТ1 обвезница, вредно око 260 милијарди долара. Наиме, швајцарски покровитељи (Национална банка и државни регулатор ФИНМА) дозволили су да крхкији партнер, овог пута Креди Свис, отпише 17 милијарди долара обавеза по тим обвезницама приватних инвеститора, не би ли у нови банкарски „брак” ушао са што мање „репова”.

АТ1 хартије од вредности су класа „контингентно конвертибилних” (тзв. коко) обвезница, део банкарско-финансијског „арсенала” створеног након глобалне финансијске кризе 2007–2009. да би се спречила будућа државна спасавања банака новцем пореских обвезника. У безбрижним временима, „коко” обвезнице се понашају као хартије од вредности с релативно високим приносом. Али, кад ствари крену како не ваља и дође до „тренутка окидања” – на пример, кад капитал банке која их издаје падне испод одређених нивоа у односу на имовину – те обвезнице се, према раније потписаним уговорима с њиховим власницима, конвертују у капитал који смањује дуг банке и апсорбује губитке. У редоследу након таквог „колапса”, власници обвезница АТ1 требало би да се хијерархијски нађу између сениор-власника обвезница, који први имају право на исплате, и акционара, који у теорији преузимају прве губитке. Швајцарска је у случају „УБС – Креди Свис” мимо важећих банкарских узуса изменила редослед „губиташа”, жртвујући интересе власника АТ1 обвезница у односу на акционаре. Власници АТ1 обвезница код Креди Свиса добили су „нулу” (бројни већ најављују тужбе), док ће акционари Креди Свиса забележити прилив од око 3,2 милијарде долара.

Зашто је швајцарски државни финансијски регулатор ФИНМА одлучно инсистирао да се баш та секција обвезница збрише из финансијских књига Креди Свиса пре уласка у заједницу с УБС-ом, релативно је јасно. Неславна нуспојава тог потеза јесте опипљиво љуљање поверења инвеститора кад је реч о томе на шта би надлежни све били спремни ако процене да треба да спасавају неку „стратешки” значајну банку. Другим речима: да ли је након потеза Швајцарске сасвим сигурно ко би ту кога најпре жртвовао? И то иако је глобално тржиште АТ1 обвезница „мајушно” у односу на тржиште 10 билиона долара обвезница инвестиционог ранга између САД и Европе.

На тој линији, најава ЕЦБ о доступности „целокупног инструмента” монетарне политике у случају потребе, сигнал Џенет Јелен „ако затреба”, и паника међу азијским власницима АТ1 обвезница, који су иначе у те хартије од вредности пласирали око 46 милијарди долара, указује да све слабе карике глобалног банкарског поретка данас још нису лоциране.

Весници могућих невоља већ су бројни. С једне стране, америчка инвестициона банка Голдман Сакс процењује да би – након случаја извртања хијерархије у обештећивању клијената урушеног Креди Свиса – категорија АТ1 обвезница могла да оде у историју, а са њом и једна доскора атрактивна опција намицања банкарских средстава. С друге, група америчких истраживача објавила је ових дана да је 186 америчких банака (без навођења њихових имена) „у ризику од обезвређивања депозита у висини од 300 милијарди долара”. Истовремено, „Њујорк тајмс” ових дана објављује да су Федералне резерве још 2021. упозоравале Банку Силицијумске долине на њене финансијске ризике, док је бонитетна агенција „Мудиз” месец дана пре колапса упозорила ту банку из Санта Барбаре да је изгледно снижавање њеног рејтинга. Након краха Банке Силицијумске долине 10. марта инвеститори – почев од Националне банке Саудијске Арабије – експресно су окренули леђа Креди Свису.