Ozbiljno ugroženo tržište obveznica

Bračni partneri kriju jedan od drugog ključne informacije i kad im se može poveriocima ne vraćaju novac. U međuvremenu, njihov glavni sponzor u krizi još nema predstavu koliko im novca treba za opstanak tandema, dok ih najjače osoblje napušta glavom bez obzira. Značajni akteri u okruženju ipak još veruju u taj nesvakidašnji par. Tako bi se slikovito mogla opisati trenutna situacija dvojca globalno važnih banaka – UBS-a i Kredi Svisa –  čijim pravcem kretanja sada kormilari Nacionalna Banka Švajcarske. Istovremeno, Evropska centralna banka (ECB) uverava javnost da je bankarski sistem evrozone otporan (na bankarska ljuljanja u Švajcarskoj), da ima snažnu kapitalnu poziciju i likvidnost, te da je „celokupni instrument” monetarne politike dostupan za slučaj da finansijskom sistemu treba podrška. S one strane Atlantika, Dženet Jelen, američka ministarka finansija, signalizira da će u slučaju potrebe Vlada SAD zaštititi depozite u svim tamošnjim manjim bankama, preneo je „Fajnenšal tajms”.

U međuvremenu, uspaničeni investitori širom sveta, posebno u Aziji, stežu zube, nesigurni da li je jednom neuobičajenom stavkom ugovora UBS-a i Kredi Svisa dovedeno u opasnost globalno tržište visokorizičnih AT1 obveznica, vredno oko 260 milijardi dolara. Naime, švajcarski pokrovitelji (Nacionalna banka i državni regulator FINMA) dozvolili su da krhkiji partner, ovog puta Kredi Svis, otpiše 17 milijardi dolara obaveza po tim obveznicama privatnih investitora, ne bi li u novi bankarski „brak” ušao sa što manje „repova”.

AT1 hartije od vrednosti su klasa „kontingentno konvertibilnih” (tzv. koko) obveznica, deo bankarsko-finansijskog „arsenala” stvorenog nakon globalne finansijske krize 2007–2009. da bi se sprečila buduća državna spasavanja banaka novcem poreskih obveznika. U bezbrižnim vremenima, „koko” obveznice se ponašaju kao hartije od vrednosti s relativno visokim prinosom. Ali, kad stvari krenu kako ne valja i dođe do „trenutka okidanja” – na primer, kad kapital banke koja ih izdaje padne ispod određenih nivoa u odnosu na imovinu – te obveznice se, prema ranije potpisanim ugovorima s njihovim vlasnicima, konvertuju u kapital koji smanjuje dug banke i apsorbuje gubitke. U redosledu nakon takvog „kolapsa”, vlasnici obveznica AT1 trebalo bi da se hijerarhijski nađu između senior-vlasnika obveznica, koji prvi imaju pravo na isplate, i akcionara, koji u teoriji preuzimaju prve gubitke. Švajcarska je u slučaju „UBS – Kredi Svis” mimo važećih bankarskih uzusa izmenila redosled „gubitaša”, žrtvujući interese vlasnika AT1 obveznica u odnosu na akcionare. Vlasnici AT1 obveznica kod Kredi Svisa dobili su „nulu” (brojni već najavljuju tužbe), dok će akcionari Kredi Svisa zabeležiti priliv od oko 3,2 milijarde dolara.

Zašto je švajcarski državni finansijski regulator FINMA odlučno insistirao da se baš ta sekcija obveznica zbriše iz finansijskih knjiga Kredi Svisa pre ulaska u zajednicu s UBS-om, relativno je jasno. Neslavna nuspojava tog poteza jeste opipljivo ljuljanje poverenja investitora kad je reč o tome na šta bi nadležni sve bili spremni ako procene da treba da spasavaju neku „strateški” značajnu banku. Drugim rečima: da li je nakon poteza Švajcarske sasvim sigurno ko bi tu koga najpre žrtvovao? I to iako je globalno tržište AT1 obveznica „majušno” u odnosu na tržište 10 biliona dolara obveznica investicionog ranga između SAD i Evrope.

Na toj liniji, najava ECB o dostupnosti „celokupnog instrumenta” monetarne politike u slučaju potrebe, signal Dženet Jelen „ako zatreba”, i panika među azijskim vlasnicima AT1 obveznica, koji su inače u te hartije od vrednosti plasirali oko 46 milijardi dolara, ukazuje da sve slabe karike globalnog bankarskog poretka danas još nisu locirane.

Vesnici mogućih nevolja već su brojni. S jedne strane, američka investiciona banka Goldman Saks procenjuje da bi – nakon slučaja izvrtanja hijerarhije u obeštećivanju klijenata urušenog Kredi Svisa – kategorija AT1 obveznica mogla da ode u istoriju, a sa njom i jedna doskora atraktivna opcija namicanja bankarskih sredstava. S druge, grupa američkih istraživača objavila je ovih dana da je 186 američkih banaka (bez navođenja njihovih imena) „u riziku od obezvređivanja depozita u visini od 300 milijardi dolara”. Istovremeno, „Njujork tajms” ovih dana objavljuje da su Federalne rezerve još 2021. upozoravale Banku Silicijumske doline na njene finansijske rizike, dok je bonitetna agencija „Mudiz” mesec dana pre kolapsa upozorila tu banku iz Santa Barbare da je izgledno snižavanje njenog rejtinga. Nakon kraha Banke Silicijumske doline 10. marta investitori – počev od Nacionalne banke Saudijske Arabije – ekspresno su okrenuli leđa Kredi Svisu.