Радикали клели Тадића, а мислили на Тому?

Скупштинска говорница послужила је јуче неколицини радикала да упуте још коју увреду и клетву на рачун Бориса Тадића, председника Србије. Међутим, овај пут су, радикали, пре свега, у парламенту проклињали „семе и племе” својих страначких колега, уколико с Тадићем „икад буду разговарали”, а стекао се утисак да су клели по задаткуи то неког сасвим конкретног из СРС-а. Томислав Николић, заменик председника СРС-а, каже за „Политику”, да је и сам помало изненађен „не морамо никога да прозивамо ако буде разговарао са Тадићем, нормално је да с њим нема о чему да се разговара”.

Проклетство је, иначе, први поменуо Томислав Николић, али је он, не обраћајући се никоме конкретно, већ уопштено владајућој коалицији, рекао да ће на њих „пасти клетва српског народа, а биће вечна, јер сте издали Радована Караџића, који се жртвовао за српски народ”.

Наташа Јовановић, међутим, није бирала речиза председника Тадића, али је прва проклела своје страначке колеге и оштрицу усмерила баш према онима који са „тиранином који пије српску крв” проговоре. Обраћајући се посланицима владајуће коалиције, она је казала да њима нема шта да поручи, јер „ви не знате да сваког клетва стигне” и додала:„Обраћам се сваком радикалу коме би икад пало на памет да на било који начин комуницира са издајником и кугом људском као што је Борис Тадић. Нека му се семе затре, нека га сунце никада не огреје, нека не види светлога дана, због тога што Борис Тадић, као највеће зло у држави, не заслужује да ниједан частан човек, а такви су сви српски радикали, никада с њим не комуницира и нека свакога ко то помисли стигне божја казна, која никад не застарева”.

Вјерица Радета, која је ираније клела председника Тадића, поновила је јуче да ће Тадића стићи проклетство, али је, посебно, како је рекла, поручила Србији: „Да чују сви, проклет био сваки радикал, проклет му био и род и пород, који се икад састао са Борисом Тадићем, после његове срамне испоруке Караџића Хагу и убиства Ранка Панића”. Клетва коју је после Радете изрекла Гордана Поп Лазић је,некако, баш указала на то да је сви изричу по задатку, јер је била готово у слово иста са Радетином. Додуше, Пол Лазић је проклела „род и пород”, нарочито „оним радикалима који су се заклели и седе овде у парламенту”. Зоран Красић је „појаснио” зашто куну„зато што желимо да забранимо да било ко од радикала има контакт с Тадићем”.

Питали смо Томислава Николића, откуд ово проклињање радикала и на кога се клетве односе, који би то радикал могао тек тако да оде и разговара са председником Тадићем и осећа ли се, можда, лично прозван од својих посланика? Николић нам је одговорио да не зна који би то радикал могао да разговара са Тадићем, једино „онај кога би председник странке послао, као што је слао Наташу Јовановић и Лидију Вукићевић на разговор о влади”. Николићдодаје да свако одговара за своје речи и наглашава:„Ако неко проклиње требало би да каже кога проклиње. Не кажем унапред ни да је то добро, ни да јелоше, ја се клетвама не служим, а свако нека размишља о својим поступцима. То би требало да буде опомена онима из врха странке, али међу онима који су то изговарали има и људи из врха странке. Зашто бисмо ми разговарали са Тадићем, ми с њим разговарамо са скупштинске говорнице. А, хоће ли бити потребе да се с Тадићем разговара некада? Ја мислим да у свакој држави има потребе да се разговара. Не дај боже, да Србији затреба јединство свих странака у погледу очувања државне територије, мислим да треба сви о томе да разговарамо, а у овом, нормалном политичком животу, немамо о чему да разговарамо са Тадићем”.

На наше питање да лисе лично осећа прозваним, Николић одговара: „Па, мислим да је сад прозван сваки радикал. Није то речено никоме конкретно, али сваки радикал сада зна да га је неки радикал клео ако проговори неку реч са Тадићем”.

Представницивећине странака у парламенту, иначе, осудили су клетве са скупштинске говорнице. Александра Јерков (ЛСВ) казала је да „радикалске клетве не представљају само кршење овоземаљских закона, јер анатему има право да баци само црква, а појединци који то раде називају се вешцима и вештицама”.

За Наду Колунџију, шефа посланичке групе ЗЕС-а, то је био „тежак говор мржње”. Према речима Бранка Ружића, шефа посланичке групе СПС-а, то је маниррадикала. Ружић је, међутим, додао да је приметио како су поједине клетве биле упућене самим радикалима, „односно биле су намењене за унутарпартијску употребу, а то је нешто што би СРС требало да сачува за своју Централну отаџбинску управу”.

Драган Шормаз (ДСС) каже да „они вероватно на неки начин одређеним људима шаљу поруку, то је њихова ствар”. Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус,казала је да „клетве које су радикали упућивали са скупштинске говорнице нису примерене месту” и додала:„ Надам се да то више нећемо слушати, јер су клетве говор мржње”.

М. Чекеревац

-------------------------------------------------

Радуловић: Злоупотреба традицијских веровања

Професор антропологије религије на Филозофском факултету у Београду Лидија Радуловић оценила је јуче да употреба клетви у јавном говору представља потпуну злоупотребу неких традицијских веровања у манипулативне сврхе. „Реч је о најекстремнијем виду реторике мржње будући да је познато какву снагу клетва има у веровању обичних људи”, рекла је Радуловићева агенцији Танјуг.

У народу, казала је, уврежено је веровање да клетва никада не застарева и не мора да погоди оног коме је упућена, већ индиректно, верује се, може да досегне чак „до деветог колена”, као и да може да погоди читаве народе и заједнице.

Као социјално културни феномен клетва се користи уместо закона тамо где институција нема или где оне не функционишу, као регулаторни фактор како би се санкционисало стање у друштву, рекла је професорка Радуловић.

Како је Танјугу раније речено у српској Патријаршији, клетве немају упориште са становишта хришћанства. Клетва је, како кажу у СПЦ, народно веровање према коме за почињено недело може испаштати седам наредних генерација.

Судећи према примерима из Јеванђеља, па чак и из блиске историје, црква не кажњава и не проклиње, већ молитвама исцељује и даје могућност повратка на прави пут.

Танјуг