Radikali kleli Tadića, a mislili na Tomu?

Skupštinska govornica poslužila je juče nekolicini radikala da upute još koju uvredu i kletvu na račun Borisa Tadića, predsednika Srbije. Međutim, ovaj put su, radikali, pre svega, u parlamentu proklinjali „seme i pleme” svojih stranačkih kolega, ukoliko s Tadićem „ikad budu razgovarali”, a stekao se utisak da su kleli po zadatkui to nekog sasvim konkretnog iz SRS-a. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže za „Politiku”, da je i sam pomalo iznenađen „ne moramo nikoga da prozivamo ako bude razgovarao sa Tadićem, normalno je da s njim nema o čemu da se razgovara”.

Prokletstvo je, inače, prvi pomenuo Tomislav Nikolić, ali je on, ne obraćajući se nikome konkretno, već uopšteno vladajućoj koaliciji, rekao da će na njih „pasti kletva srpskog naroda, a biće večna, jer ste izdali Radovana Karadžića, koji se žrtvovao za srpski narod”.

Nataša Jovanović, međutim, nije birala rečiza predsednika Tadića, ali je prva proklela svoje stranačke kolege i oštricu usmerila baš prema onima koji sa „tiraninom koji pije srpsku krv” progovore. Obraćajući se poslanicima vladajuće koalicije, ona je kazala da njima nema šta da poruči, jer „vi ne znate da svakog kletva stigne” i dodala:„Obraćam se svakom radikalu kome bi ikad palo na pamet da na bilo koji način komunicira sa izdajnikom i kugom ljudskom kao što je Boris Tadić. Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje, neka ne vidi svetloga dana, zbog toga što Boris Tadić, kao najveće zlo u državi, ne zaslužuje da nijedan častan čovek, a takvi su svi srpski radikali, nikada s njim ne komunicira i neka svakoga ko to pomisli stigne božja kazna, koja nikad ne zastareva”.

Vjerica Radeta, koja je iranije klela predsednika Tadića, ponovila je juče da će Tadića stići prokletstvo, ali je, posebno, kako je rekla, poručila Srbiji: „Da čuju svi, proklet bio svaki radikal, proklet mu bio i rod i porod, koji se ikad sastao sa Borisom Tadićem, posle njegove sramne isporuke Karadžića Hagu i ubistva Ranka Panića”. Kletva koju je posle Radete izrekla Gordana Pop Lazić je,nekako, baš ukazala na to da je svi izriču po zadatku, jer je bila gotovo u slovo ista sa Radetinom. Doduše, Pol Lazić je proklela „rod i porod”, naročito „onim radikalima koji su se zakleli i sede ovde u parlamentu”. Zoran Krasić je „pojasnio” zašto kunu„zato što želimo da zabranimo da bilo ko od radikala ima kontakt s Tadićem”.

Pitali smo Tomislava Nikolića, otkud ovo proklinjanje radikala i na koga se kletve odnose, koji bi to radikal mogao tek tako da ode i razgovara sa predsednikom Tadićem i oseća li se, možda, lično prozvan od svojih poslanika? Nikolić nam je odgovorio da ne zna koji bi to radikal mogao da razgovara sa Tadićem, jedino „onaj koga bi predsednik stranke poslao, kao što je slao Natašu Jovanović i Lidiju Vukićević na razgovor o vladi”. Nikolićdodaje da svako odgovara za svoje reči i naglašava:„Ako neko proklinje trebalo bi da kaže koga proklinje. Ne kažem unapred ni da je to dobro, ni da jeloše, ja se kletvama ne služim, a svako neka razmišlja o svojim postupcima. To bi trebalo da bude opomena onima iz vrha stranke, ali među onima koji su to izgovarali ima i ljudi iz vrha stranke. Zašto bismo mi razgovarali sa Tadićem, mi s njim razgovaramo sa skupštinske govornice. A, hoće li biti potrebe da se s Tadićem razgovara nekada? Ja mislim da u svakoj državi ima potrebe da se razgovara. Ne daj bože, da Srbiji zatreba jedinstvo svih stranaka u pogledu očuvanja državne teritorije, mislim da treba svi o tome da razgovaramo, a u ovom, normalnom političkom životu, nemamo o čemu da razgovaramo sa Tadićem”.

Na naše pitanje da lise lično oseća prozvanim, Nikolić odgovara: „Pa, mislim da je sad prozvan svaki radikal. Nije to rečeno nikome konkretno, ali svaki radikal sada zna da ga je neki radikal kleo ako progovori neku reč sa Tadićem”.

Predstavnicivećine stranaka u parlamentu, inače, osudili su kletve sa skupštinske govornice. Aleksandra Jerkov (LSV) kazala je da „radikalske kletve ne predstavljaju samo kršenje ovozemaljskih zakona, jer anatemu ima pravo da baci samo crkva, a pojedinci koji to rade nazivaju se vešcima i vešticama”.

Za Nadu Kolundžiju, šefa poslaničke grupe ZES-a, to je bio „težak govor mržnje”. Prema rečima Branka Ružića, šefa poslaničke grupe SPS-a, to je manirradikala. Ružić je, međutim, dodao da je primetio kako su pojedine kletve bile upućene samim radikalima, „odnosno bile su namenjene za unutarpartijsku upotrebu, a to je nešto što bi SRS trebalo da sačuva za svoju Centralnu otadžbinsku upravu”.

Dragan Šormaz (DSS) kaže da „oni verovatno na neki način određenim ljudima šalju poruku, to je njihova stvar”. Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus,kazala je da „kletve koje su radikali upućivali sa skupštinske govornice nisu primerene mestu” i dodala:„ Nadam se da to više nećemo slušati, jer su kletve govor mržnje”.

M. Čekerevac

-------------------------------------------------

Radulović: Zloupotreba tradicijskih verovanja

Profesor antropologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Lidija Radulović ocenila je juče da upotreba kletvi u javnom govoru predstavlja potpunu zloupotrebu nekih tradicijskih verovanja u manipulativne svrhe. „Reč je o najekstremnijem vidu retorike mržnje budući da je poznato kakvu snagu kletva ima u verovanju običnih ljudi”, rekla je Radulovićeva agenciji Tanjug.

U narodu, kazala je, uvreženo je verovanje da kletva nikada ne zastareva i ne mora da pogodi onog kome je upućena, već indirektno, veruje se, može da dosegne čak „do devetog kolena”, kao i da može da pogodi čitave narode i zajednice.

Kao socijalno kulturni fenomen kletva se koristi umesto zakona tamo gde institucija nema ili gde one ne funkcionišu, kao regulatorni faktor kako bi se sankcionisalo stanje u društvu, rekla je profesorka Radulović.

Kako je Tanjugu ranije rečeno u srpskoj Patrijaršiji, kletve nemaju uporište sa stanovišta hrišćanstva. Kletva je, kako kažu u SPC, narodno verovanje prema kome za počinjeno nedelo može ispaštati sedam narednih generacija.

Sudeći prema primerima iz Jevanđelja, pa čak i iz bliske istorije, crkva ne kažnjava i ne proklinje, već molitvama isceljuje i daje mogućnost povratka na pravi put.

Tanjug