Привредни раст ове године два одсто

Привредни раст у овој години могао би да износи само два одсто и то уз услов да пољопривредна сезона буде просечна, јер она доприноси расту БДП-а са 0,5 одсто. На почетку 2023. преовлађују фактори који негативно утичу на привреду. Привредна активност успорава, инфлација расте, запосленост стагнира, реалне зараде опадају, спољни дефицити су смањени, али су и даље високи. Каматне стопе су високе што обара инвестиције и куповину трајних потрошних добара. Геополитичка ситуација је неповољна што одвраћа предузетнике од дугорочних планова. Постоји и ризик од кризе у банкарском сектору, рекао је јуче Милојко Арсић, професор на Економском факултету, представљајући „Квартални монитор” публикацију у издању Економског факултета и Фондације за развој економске науке.

Постоје и позитивне промене као што су пад цена енергената с тим што је неизвесно да ли ће остати на садашњем нивоу.

„Највећи макроекономски изазов представља висока и још увек растућа инфлација, која је на крају 2022. износила 15,1, да би у фебруару ове године достигла 16,1 одсто. Мада инфлација у свету опада још је велика неизвесност у погледу њеног кретања у наредном периоду.

Потенцијални разлог за спорије опадање инфлације могло би да буде ширење кризе у банкарском сектору и одобравање великог износа кредита за ликвидност угроженим банкама у САД и Швајцарској за сада, чиме се делимично неутралише ефекат рестриктивне монетарне политике. Одобравање кредита за ликвидност могло би да успори или чак да привремено повећа инфлацију, само у случају, ако се буде радило о дуготрајнијој интервенцији великих размера. За сада је вероватније да обим интервенције неће бити макроекономски битан, као и да ће она бити краткотрајна, што значи да не би требало да знатно утиче на кретање инфлације.

Имајући у виду динамику инфлације током претходних неколико месеци, оцењује се да је оправдано да централне банке, укључујући и НБС, наставе са применом рестриктивне монетарне политике, то јест са повећањем каматних стопа у наредном периоду. Оваква политика имала би снажнији утицај на обарање инфлације, ако би била подржана рестриктивном фискалном политиком, односно политиком ниског фискалног дефицита. Применом рестриктивне монетарне и фискалне политике повећавају се шансе за релативно брзо обарање инфлације. Брзо обарање инфлације је од пресудне важности како би се се спречило покретање спирале између инфлације и плата.

Прошле године реалне зараде опале су у већини земаља, што је допринело обарању инфлације, али таква политика неће бити изводљива у дужем периоду. Уколико инфлација потраје дуже отпори против смањења реалних зарада биће све снажнији, што значи да ће запослени тражити да плате прате инфлацију, а вероватно и да реално расту, што би могло да доведе до покретања спирале између зарада и инфлације.

Србија је у 2023. остварила релативно скроман привредни раст од 2,3 одсто који је био нижи од раста земаља централне и источне Европе, али и целе Европске уније. На привреду Србије неповољно утиче успоравање привредне активности у ЕУ, као и погоршање геополитичке ситуације.

Фискална кретања могу се у начелу оценити као стабилна и поред тога што је у 2022. остварен релативно висок буџетски дефицит од 3,1 одсто бруто домаћег производа (БДП). Србија има могућност да у 2023. знатно смањи фискални дефицит, у односу на планираних 3,3 одсто БДП-а. Нижи дефицит буџета водио би бржем умањењу учешћа јавног дуга у БДП-у, чиме би се у наредним годинама смањили трошкови камата, који ће иначе расти због раста каматних стопа. Други разлог због којег би у 2023. требало да се иде на смањење фискалног дефицита је што би таква фискална политика допринела обарању инфлације. Трећи су бројне неизвесности, пре свега у међународном окружењу, које би могле захтевати неке нове и непланиране државне интервенције – мањим фискалним дефицитом би се створио простор за такве интервенције.