До посла најчешће преко пријатеља

Наравно да је много пута доказано да је статистика као бикини – крије оно најглавније. Али, пошто друге помоћи у сагледавању проблема незапослености на макро плану немамо, онда је добро погледати и у званичне податке, поготово кад су охрабрујући. Републички завод за статистику даје најсвежије податке о незапослености за први квартал текуће године, и по томе је у априлу 2008. стопа незапослености износила 13,3 одсто. То је много боље него у претходној години, када је од укупног броја становника Србије старијих од 15 година њих 18,1 одсто било у потрази за радним местом. Годину дана раније тај проценат је износио 20,9 одсто.

Неки општи економски показатељи сигнализирају привредни опоравак и самим тим повећану тражњу за радним местима. Поменимо да је економски раст у јулу 2008. у односу на јул 2007. износио 5,4 процента, док је бруто друштвени производ повећан за 8,2 одсто. Повећана је и месечна потрошња по домаћинству, која је у првом кварталу 2008. износила 39.285 динара, а у претходној години 35.414 динара.

Све ове економске стрелице, које видно стреме увис, дају наду и сваком из армије незапослених да ће наћи посао за себе. Али, како до посла стићи, осим што се чека позив из Националне службе за запошљавање? А чекање није исто што и тражење посла.

Према анкетним истраживањима специјализованог сајта за запошљавање BestJobs.rs, утврђено је да су испитаницима при потрази за одговарајућим запослењем најчешћи извори – осим специјализованих сајтова за запошљавање: Гугл (и други претраживачи) – 20 одсто; пријатељи, односно познанства – 29 процената; новински огласи – 14 посто; сајтови са малим огласима – 19 одсто; сајтови компанија – 12 процената, и остали извори – шест одсто.

Социолози би рекли да ови подаци показују да Србија још није отуђено друштво и да су контакти међу ближњима основни начин решавања животних проблема. Наравно, ти исти социолози рећи ће да је то добро, међутим, технолози ће указати да је овде реч само о ниском нивоу коришћења компјутера у укупном становништву Србије. Али и да ће се проценат оних који налазе посао путем „електронике” повећавати у односу на усмено пријатељско тапшање по леђима, чашћавање пићем и оно обавезно, „буразеру, је л’ знаш негде за неки посао”.

Статистика је и у вези са овим питањем неумољива. Данас у Србији компјутер поседује 34 одсто домаћинстава, док је нешто мање њих прикључено на интернет мрежу – 26,3 одсто. У односу на 2007. годину то је повећање од 7,5 процената.

Према регионима, очекивано, Београд је први са 45,4, Војводина је за њим са 34,4, а заостаје централна Србија са 26,3 одсто домаћинстава која имају рачунар. Када Фијат дође у Крагујевац, можемо да се опкладимо, и Шумадија ће видно да побољша проценат прикључења на интернет, што ће, можда, у још већем проценту да смањи армију незапослених.

Н. Н. С.