Do posla najčešće preko prijatelja

Naravno da je mnogo puta dokazano da je statistika kao bikini – krije ono najglavnije. Ali, pošto druge pomoći u sagledavanju problema nezaposlenosti na makro planu nemamo, onda je dobro pogledati i u zvanične podatke, pogotovo kad su ohrabrujući. Republički zavod za statistiku daje najsvežije podatke o nezaposlenosti za prvi kvartal tekuće godine, i po tome je u aprilu 2008. stopa nezaposlenosti iznosila 13,3 odsto. To je mnogo bolje nego u prethodnoj godini, kada je od ukupnog broja stanovnika Srbije starijih od 15 godina njih 18,1 odsto bilo u potrazi za radnim mestom. Godinu dana ranije taj procenat je iznosio 20,9 odsto.

Neki opšti ekonomski pokazatelji signaliziraju privredni oporavak i samim tim povećanu tražnju za radnim mestima. Pomenimo da je ekonomski rast u julu 2008. u odnosu na jul 2007. iznosio 5,4 procenta, dok je bruto društveni proizvod povećan za 8,2 odsto. Povećana je i mesečna potrošnja po domaćinstvu, koja je u prvom kvartalu 2008. iznosila 39.285 dinara, a u prethodnoj godini 35.414 dinara.

Sve ove ekonomske strelice, koje vidno streme uvis, daju nadu i svakom iz armije nezaposlenih da će naći posao za sebe. Ali, kako do posla stići, osim što se čeka poziv iz Nacionalne službe za zapošljavanje? A čekanje nije isto što i traženje posla.

Prema anketnim istraživanjima specijalizovanog sajta za zapošljavanje BestJobs.rs, utvrđeno je da su ispitanicima pri potrazi za odgovarajućim zaposlenjem najčešći izvori – osim specijalizovanih sajtova za zapošljavanje: Gugl (i drugi pretraživači) – 20 odsto; prijatelji, odnosno poznanstva – 29 procenata; novinski oglasi – 14 posto; sajtovi sa malim oglasima – 19 odsto; sajtovi kompanija – 12 procenata, i ostali izvori – šest odsto.

Sociolozi bi rekli da ovi podaci pokazuju da Srbija još nije otuđeno društvo i da su kontakti među bližnjima osnovni način rešavanja životnih problema. Naravno, ti isti sociolozi reći će da je to dobro, međutim, tehnolozi će ukazati da je ovde reč samo o niskom nivou korišćenja kompjutera u ukupnom stanovništvu Srbije. Ali i da će se procenat onih koji nalaze posao putem „elektronike” povećavati u odnosu na usmeno prijateljsko tapšanje po leđima, čašćavanje pićem i ono obavezno, „burazeru, je l’ znaš negde za neki posao”.

Statistika je i u vezi sa ovim pitanjem neumoljiva. Danas u Srbiji kompjuter poseduje 34 odsto domaćinstava, dok je nešto manje njih priključeno na internet mrežu – 26,3 odsto. U odnosu na 2007. godinu to je povećanje od 7,5 procenata.

Prema regionima, očekivano, Beograd je prvi sa 45,4, Vojvodina je za njim sa 34,4, a zaostaje centralna Srbija sa 26,3 odsto domaćinstava koja imaju računar. Kada Fijat dođe u Kragujevac, možemo da se opkladimo, i Šumadija će vidno da poboljša procenat priključenja na internet, što će, možda, u još većem procentu da smanji armiju nezaposlenih.

N. N. S.