Ми одржавамо Унмик у животу

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић после три рунде разговора Београда и Унмика, које влада зове преговорима о реконфигурацији (преобликовању), а Унмик разговорима о техничким питањима, каже да није важно како их ко зове.

– Преговори постоје између нас и Унмика, зовите их како год хоћете. Ако се воде разговори, како они кажу, а не преговори, и ти разговори ће резултирати неким договором. А договор подразумева потписивање споразума – каже Ивановић у интервјуу за „Политику”.

Државни секретар додаје да је јасно зашто Унмик покушава да због притиска које трпи на Косову и Метохији те преговоре представи као обичне разговоре о техничким питањима.

– Нама Унмик објективно треба и он је једина институција која је легална и легитимна. Албанци, па и ЕУ, оспоравају му обим овлашћења, али ми немамо проблем с тим и мислимо, напротив, да Унмик не би смео тако олако да се лишава одређених овлашћења, како он то у овом тренутку, под притиском ЕУ, ради – додаје Ивановић.

Премијер је недавно за „Политику” рекао да Београд „мора да учествује у разговорима о реконфигурацији Унмика, односно у постављању Еулекса”. Да ли је дошло до промене става по питању Еулекса, како тврди ДСС и приштинска штампа.

Суштински нема промене мишљења. Устав Србије, скупштинске резолуције, опредељења државног врха, јасно говоре да је КиМ део Србије, под међународним протекторатом, управом УН. Једина легитимна мисија је Унмик. Нисмо против мировних мисија, али све морају бити присутне у складу са међународним правом. То значи да о њиховом присуству одлучују УН.

Еулекс хоће на Косово без дозволе УН и ми смо свесни да се ствара „свршен чин”. Наиме, Унмик је укинуо сектор који се бавио локалном самоуправом, сектор реконструкције и економског развоја, за који је била задужена ЕУ. Што је још горе, Унмик се спрема да изврши драстичну редукцију у области правосуђа и полиције, што ће фактички створити потпуно празан простор у који ће утрчати Еулекс. Сви ће бити срећни да се неко појави да попуни ту празнину, а она је објективно врло велика опасност за Србе као угрожену етничку заједницу доле.

О чему ви онда преговарате ако Унмик напушта и тај сектор?

Ми преговарамо да се то не догоди. Преговори су усмерени на то да Срби остану у области правосуђа, полиције и царине и да не буду везани за Еулекс. Ми, практично, одржавамо Унмик у животу. То је интересна веза, да се разумемо. Желимо да Унмик задржи одређена овлашћења и докле год имамо Унмик као спону, ми немамо потребе да са Еулексом контактирамо на политичком нивоу.

Неки у Београду верују да су ови разговори увођење Еулекса на мала врата?

Ни случајно, ми са Еулексом немамо ништа. То би било тако када би ишло без нашег учешћа у преговорима. Ми смо брана томе. Увођење Еулекса на мала врата је укидање једног по једног сектора Унмика и стварање правног и институционалног вакума, који би био попуњен једином међународном институцијом доле. Овако ми одржавамо Унмик и дајемо легалну, правну форму будућој мисији. Тако да сада Еулекс говори оно што није говорио пре – да прихватају да буду испод Унмик-кишобрана и по Резолуцији 1244. И то су први резултати ових наших преговора и лобирања у свету.

И ако постигнете споразум, на пример, у оквиру „међународног присуства на царини” може да се појави Еулекс.

Ви полазите од претпоставке да је све што каже представник Еулекса апсолутно тачно. То није увек тачно. Они нас тестирају и зато се и воде преговори. Они покушавају да створе утисак да је то завршена прича, а ми само треба да се предамо. Прво, Унмик баш није сагласан са тим. Можда Унмик и буде, али неће УН у Њујорку, јер тамо не постоји консензус. Директиве из Њујорка тумаче Европљани и то како им одговара. Често разговарам са Европљанима и они ми сви кажу: Унмик одлази, готов је, а онда стигну изјаве Ламберта Цанијера и његовог заменика Николаса Хејсома, које су за мене мериторне: „Ми смо овде по налогу Њујорка, остајемо докле год постоји Резолуција 1244 и нећемо се повући ни по чијем другом налогу.
 

А изјава портпарола Александра Иванка да Унмик више нема надлежности није мериторна?

Био бих веома резервисан према портпаролима. Мислим да је то био тест-балон, после кога је требало да се види каква ће реакција уследити. Просто, генерални секретар на основу Резолуције 1244 и одлуке Савета безбедности успоставља цивилну мисију на КиМ и он не може деловати ван тог оквира. Унмик, као мисију, барем правно, не може гасити Брисел, односно ЕУ. Може само Њујорк, а то значи СБ.

Да, али је генерални секретар Бан Ки Мун сам, без одлуке СБ, дао препоруку о преобликовању мисије УН.

Он је дао препоруку, али још ништа није одлучио, нити може сам да одлучи о гашењу мисије. Он може да одлучи да ли ће бити 1000 запослених или 300. Тиме што смањује број особља, он не гаси мисију. Али де факто ствара услове да се појави потреба за неком другом мисијом.
Па она се већ распоређује, а ви водите преговоре.

Ми настављамо да преговарамо и настојаћемо да постигнемо споразум, јер је то у интересу грађана и наш је политички интерес да докажемо да је Унмик неопходан свима.

Имате ли намеру да повучете црту иза које Еулекс не може да пређе?

Црте на терену или на картама неће бити. Али српска заједница неће разговарати са њима на политичком нивоу. О овоме о чему разговарамо са Унмиком нећемо разговарати са Еулексом.

Ако се Срби на Косову већ обраћају Еулексу око решавања неких животних питања, зар то није први корак да се једног дана та сарадња подигне на виши ниво?

Прво, Еулекс још није дошао, а друго не можемо избећи ту ситуацију да обичан Србин пре или касније дође у ситуацију када ће у полицијској станици срести полицајца Еулекса и обратити му се због неког конкретног проблема. То се може догодити, али то је друга ствар. Он је обичан Србин, који има проблем јер је угрожен, јер му се догодило нешто и мора да тражи физичку и правну заштиту.

Да ли је Рада Трајковић, која је најавила да ће сарађивати са Еулексом, тај обичан Србин?

Не, не може она да најави, она мисли да би било добро. То је право сваког појединца. Ја исто мислим да би та сарадња могла бити добра, ако не би било политичке импликације. Али политичке импликације постоје. Ако би Еулекс ушао без нашег противљења и без отпора у СБ, значи Русије и Кине, онда би се наметнуо као саговорник и ми не бисмо имали никакву политичку ни правну заштиту у мисији у УН.

Еулекс је већ ушао на КиМ.

Није.

Мислите није на север Косова?

Не, то је само прича. То је концепција која је доминантна, покушај да се створи утисак да је то завршена прича и да ослаби наш отпор према том питању. Еулекс ће се појављивати, али ја тврдим да он неће бити функционалан, имаће стално проблем са легитимитетом и легалитетом.

Као српске општине са Унмиком?

Да, ето, то је то. Значи, с њима ће се сарађивати. Хтео-не хтео Унмик ће морати да сарађује са српским општинама, иако их формално не признаје.

Да ли ће Еулекс уопште бити присутан на северу Косова?

Не, у догледно време. Мислим да Еулекс неће бити распоређиван на север Косова, нити у великим српским енклавама. Значи, мора се наћи модус, а то је постојећа мисија – Унмик.

Сада је ту много препрека, Унмик неће да сарађује са српским општинама, српске општине неће са Еулексом, нејасна је подела надлежности између Унмика и Еулекса.

Када бих био злурад, рекао бих: то су тражили. Једном прекршено право у смислу да се дође на силу, без адекватне одлуке надлежног органа, ствара такву правну конфузију и ми сада имамо такву ситуацију.

Како ће онда да функционише реалан живот?

Живот функционише својим токовима и они нису разумљиви за некога ко живи у Београду, али ми смо се већ некако свикли на те неприродне и небезбедне услове.

Када вас на Косову неки човек пита коме да се обрати због неког проблема, шта му одговорите?

Човек тражи правну или физичку заштиту тамо где мора, значи у најближој полицијској станици. Наш је задатак да направимо што је могуће више тих полицијских станица и да не буду само у ових пет општина које ми третирамо као српске, него и да у Поморављу буду најмање три станице, у Грачаници, Липљану или у оба места, у великим енклавама. Ако не могу бити станице, нека буду барем подстанице. И да настојимо да у њима буде Срба. У супротном имамо политички проблем. Онда Србин, који из политичких разлога, не може да комуницира са Еулексом, не верује косовском Албанцу у полицијској униформи, и онда је потпуно небезбедан и нема више коме да се обрати.