Оставина се код нотара завршава брзо

Оставински поступци у Србији нису више дуготрајни и компликовани као што су били. Матичар шаље умрлицу суду, а суд поверава предмет јавном бележнику једним решењем, тако да више нема чекања да се предмет „врати из суда”.

Сада се у највећем броју случајева цео поступак завршава брзо, најчешће у року од шест месеци, у канцеларији јавног бележника, односно, како грађани обично кажу, код нотара. Ако су наследници познати и одазивају се на позиве, углавном се све завршава на једном или два рочишта за расправљање заоставштине.

Наследник постаје власник имовине оставиоца када јавни бележник овери решење о наслеђивању и убележи промену у катастру непокретности, ако се у заоставштини налази и некретнина.

Све ово изгледа једноставно, па ипак, када се нађу у ситуацији да изгубе члана породице од кога наслеђују имовину, грађани често имају многе недоумице, нарочито ако има више наследника и ако не знају шта се тачно налази у заоставштини. Понекад не знају да ли постоји тестамент и да ли је оставилац имао дугове, а некада се питају да ли је можда раније направио неки уговор – о поклону, доживотном издржавању или уговор о расподели имовине за живота.

Готово милион предмета

Одговоре на питања могу да потраже у Јавнобележничкој комори Србије и у канцеларијама јавних бележника. Они су до сада урадили готово милион предмета (тачније 980.000) за расправљање заоставштине и показали у овим пословима изузетну ажурност, а стручност и сигурност се подразумевају.

– За грађане је важно да знају да оставинске предмете јавним бележницима поверавају надлежни судови. Наиме, судови су ти који покрећу оставинске поступке када сазнају за смрт неког лица које је имало последње пријављено пребивалиште или боравиште на подручју тог основног суда. Уколико неко није имао боравак или пребивалиште на територији Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази највећи део имовине оставиоца – кажу у Јавнобележничкој комори Србије (ЈКС).

Када приме извод из матичне књиге умрлих, сви основни судови однедавно доносе једно решење којим обједињено поверавају јавном бележнику и састављање смртовнице и расправљање заоставштине.

– Тада јавни бележник почиње да утврђује битне чињенице – проверава катастар непокретности, регистар матичних књига, регистар Народне банке Србије, регистар пријављених пребивалишта МУП-а… Све те чињенице прибавља да би саставио смртовницу – односно списак наследника и имовине оставиоца. Постоји често и заоставштина која није евидентирана у базама у које има увид јавни бележник, али је и она битна за оставински поступак – објаснили су у Комори.

У нашем правном систему правило је да нико не може против своје воље постати наследник и због тога у тренутку оставиочеве смрти наследници стичу право да дају наследничку изјаву, а могу да је дају до завршетка оставинског поступка. Та изјава се обично даје на рочишту за расправљање заоставштине, али уколико онај ко даје изјаву није у могућности тада да присуствује, може је сачинити у писаној форми и оверити код јавног бележника.

Том изјавом се наслеђе прихвата или не прихвата. Делимично прихватање или одрицање није могуће.

– Често чујемо и да се неко одрекао наследства у корист другог наследника. Ово, међутим, није негативна наследна изјава, већ се наследник, у ствари, прихвата наследства и потом га уступа другом наследнику. Важно је знати и да се дугови такође наслеђују, али само до висине вредности заоставштине. Нико се не може делимично одрећи наследства, што значи да се наследник не може одрећи дугова, а прихватити имовине – кажу у ЈКС.

Наследна изјава може се дати и у иностранству, уз оверу у нашим конзулатима или код нотара у земљи где се наследник налази, а потом се послати јавном бележнику који у Србији води оставински поступак.

Када се утврди састав заоставштине и ко су наследници и када они дају наследне изјаве, на рочишту учесници поступка, ако их је више, јавном бележнику могу да кажу и шта су се договорили. Он потом доноси решење о наслеђивању, које се доставља свим наследницима. Када решење постане правоснажно, бележник га доставља и органу управе и катастру.

У случају спора, ипак, парница

Када постоји тестамент, правила су другачија. Тада јавни бележник саставља записник о проглашењу тестамента и оставински поступак даље тече у складу с тим.

– Лице које је у тестаменту именовано за наследника има право да се изјасни да ли се прихвата или одриче наслеђа, чак и онда када није знало да је тестамент сачињен. И када тестамент постоји, такође се даје наследничка изјава – објаснили су наши саговорници.

Оставински поступак је ванпарнични поступак и у њему јавни бележник не може да утврђује спорне чињенице. Ако у току оставинског поступка дође до спора између учесника, поступак се прекида и учесници се упућују на парницу или на поступак пред органом управе.

Тарифа и фискални рачун

Тарифом јавног бележника утврђена је висина награде и накнаде трошкова у поступку расправљања заоставштине. Основица за обрачун награде је увек тржишна вредност заоставштине, умањена за оставиочеве дугове. Укупна награда, према тарифи, не може бити већа од 72.000 динара. За сваки износ који наплати странкама, јавни бележник је дужан да изда фискални рачун.

Грађанима је често тешко да прихвате да морају да плате ову услугу. За већину се подразумева да од родитеља наслеђују стан или кућу. Међутим, грађани треба да знају да наслеђивањем стичу имовину коју до тада нису имали. Чак и када „ништа није спорно”, јер постоји само један наследник – родитељски стан није био њихов. Они постају власници тек после оставинског поступка. Да би пренос власничких права (и обавеза) био правно ваљан – морају се тачно утврдити све чињенице и обавити упис у катастар, а све то ради јавни бележник.

И тестамент код јавног бележника

И када неко за живота одлучи да расподели своју имовину тестаментом, такође треба да се обрати нотару који ће сачинити јавнобележнички запис. Строгост форме овог записа смањује могућности каснијег оспоравања или погрешног тумачења завештања. Чињеница о постојању завештања уноси се у посебан електронски регистар.

Наследноправни уговори

Закон о наслеђивању познаје две врсте уговора у наследном праву.

Први је уговор о уступању и расподели имовине за живота, који је пуноважан само ако су се с уступањем и расподелом сагласили сви потомци који би по закону били позвани да га наследе. Уговор мора бити закључен у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе. Нотар је дужан да уговорнике упозори да уступљена имовина не улази у уступиочеву заоставштину и да се њоме не могу намирити његови нужни наследници, о чему ставља напомену у клаузули о потврђивању.

Уговором о доживотном издржавању обавезује се прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или нека друга права, а давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава и да брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани. И овај уговор мора бити закључен у облику јавнобележнички потврђене исправе.