Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Паноптикум” – збирка прича о обичним људима

„Паноптикум” – збирка прича о обичним људима
Представљање књиге Драгана Гаге Поповића ( у средини) (Фото/ Раде Крстинић)

– Прву приповетку написао сам у Лисабону. Непланирано. Док сам се возио туристичким аутобусом у који ме је угурала моја Анита. Негде око велелепне куће „Казаа дос Бикос” *(„Casa dos Bicos”) из 16. века у којој је сада фондација нобеловца Хозеа Самарага, почеше да ме вијају чудне мисли, као неки заостали дуг. У жељи да их се ослободим записао сам их у мобилни телефон. Тако је настала прва прича, а остале су се ређале без логике – присећа се Драган Гага Поповић како је рођена збирка приповедака „Паноптикум”.

Књига је представљена у Библиотеци „Свети Сава” у организацији Клуба матичне културе Земун (КМКЗ). На промоцији са аутором учествовали су Љиљана Зоркић из овог клуба, новинар и писац Мирослав Турудић, професорка Сања Каљевић и чланови драмске секције Земунске гимназије. У уметничком делу програма представили су се гитаристи Реља Турудић и Милан Игњатовић Рари. Модератор је била новинарка Елизабета Арсеновић.

Аутор признаје да су га посебно инспирисали људи са маргине. Бележећи њихов траг у времену у различитим деловима света, уочио је да његови јунаци имају заједничку црту – сасвим су обични, а опет јединствени у својим врлинама и манама, надањима, страховима и радостима које носе.

Приповедач, који има и новинарски „нерв”, у једанаест прича умешао је занимљивости из историје, културе, мирис свакодневице и елементе фикције, а печат овом рукопису дало је оно што је срцем и душом осетио у крајевима у којима се затекао. Бележећи своје утиске и туђе исповести, писац се истовремено опраштао од поднебља које је посетио и људи које је сусретао.

А много тога се сабрало у пишчевој грађи, он пише да је у аустријској паланци Вејригу, на Атерзеу одсео у „Царском пансиону” у коме је некада била смештена царска пошта. Стајао је на истом пропланку одакле је Густав Климт сликао мистично језеро...    

– Вероватно се више никада нећу тамо вратити. Ако поново посетим та места, ту ће живети неки други људи својим више или мање срећним или несрећним животима – сматра Поповић, остављајући поклоницима писане речи да на свој начин упознају пределе и људе из „Паноптикума”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.