Моја Африка

Одломци из путописа Раста Петровића „Африка”, које недељом објављује „Политика”, подсетили су ме на најлепше године мог и сестриног детињства проведене у периоду од 1960. до 1965. године у најзападнијој земљи континенталне Африке, у Сенегалу.

За разлику од г. Петровића, који је становнике те земље, а посебно припаднике најбројнијег народа Уолоф, који чине окосницу сенегалске нације, описао у прилично неповољном светлу, моја сећања су битно другачија. Уолоф су по боји коже најтамнији становници Африке, а многи их сматрају и најстаситијим јер се одликују висином, атлетском грађом, гипкошћу тела и поносним држањем. То је народ ратника, који у мирнодопско време уживају у томе да се лепо облаче, друже и воде „високопарне” разговоре о политици, спорту и другим значајним темама. Уолоф су изузетно надарени за спорт и за игру. Њихови фудбалери, кошаркаши, атлетичари, а у последње време и ММА борци, цењени су и тражени широм света, а фолклорни ансамбл им је вероватно најатрактивнији у целој Африци.

Примера ради, током Првог светског рата француске трупе су имале посебну јединицу названу „Сенегалски стрелци”, која је дала знатан допринос победи савезника на Балкану и које су се многи наши солунски борци добро сећали. По доласку у Дакар, главни град Сенегала, срели смо и једног старог Сенегалца који је био солунски борац и који је знао на српском да каже „мој пријатељ Сава”. Узгред да напоменем да је и први селектор сенегалске фудбалске репрезентације у том периоду био Слава Стефановић, Шапчанин који је неуморно крстарио земљом у потрази за фудбалским талентима, водећи и нас клинце из амбасаде са собом, и који је ударио темеље њиховог каснијег успеха у том спорту.

У путопису је такорећи узгред и овлаш поменуто острвце Горе, које се налази недалеко од главне луке Дакар. То острвце, међутим, заслужује мало дужу причу и објашњења. На њему је изграђена злогласна „кућа робова”, где су смештани робови из читаве Африке које су европски колонизатори (у том делу Африке пре свега Французи), али и њихови сарадници Арапи, заробљавали и доводили до луке Дакар. Како је лука била сувише плитка за пријем великих прекоокеанских галија дубоког газа, којима су робови превожени преко Атлантика ка Северној и Јужној Америци, те галије су пристајале уз острвце Горе, а робови су од луке Дакар до острва превожени мањим пловилима. Острвце Горе је због тога постало изузетно значајно за ту врсту ужасне, али изузетно уносне „трговине”.

Како су се Французи и Енглези током историје стално надметали, поред осталог и у колонијализму, и услед тога стално сукобљавали, Енглези су у једном тренутку освојили острвце Горе и Французима онемогућили даљу трговину робовима. Французи никако нису успевали да оружаним путем поврате то њима изузетно значајно острвце и на крају су се са Енглезима нагодили на следећи начин: у замену за острвце Горе Французи, који су иначе били колонијализовали читаву западну Африку, дали су Енглезима сразмерно узан, а дугачак појас земље уз реку Гамбију од њеног ушћа у Атлантски океан до дубоко у копно у јужном делу Сенегала. Сада је то посебна држава Гамбија (некада се звала Енглеска Гамбија) и позната је по томе што је Кунта Кинте, предак америчког књижевника Алекса Хејлија, ту живео пре него што је отет и пребачен у Америку. Тако су од једног истог народа услед колонијалног наслеђа стваране данашње посебне државе у Африци.

Моји родитељи су били дипломате у првој амбасади Југославије отвореној непосредно пошто је Сенегал стекао независност од колонијалног ропства. Сестра и ја, као и остала деца из наше амбасаде, ишли смо у државне сенегалске школе, а не у приватне као велики део француске деце. Наши школски другови никада нас нису звали „тубаб”, што је иначе погрдан назив Сенегалаца за беле колонијалисте. Тадашњи председник Сенегала, легендарни песник и државник, поред осталог и аутор химне Сенегала, Леополд Седар Сенгор, иначе припадник народа Серер, другог по бројности у Сенегалу, био је драги гост не само у нашој амбасади, него и у кући у којој смо живели.

И за крај још једна занимљивост: Сенегал је 1960. године имао око 2,5 милиона становника, а 2023. године броји више од 18,6 милиона житеља. О Сенегалу све најлепше.

Мр Михајло Хаџи-Павловић,
Зајечар