Америчка атомска бомба оштећена у холандској бази?

Једна од америчких нуклеарних бомби ускладиштених у холандској ваздушној бази можда је оштећена у недавној несрећи, пише „Гардијан” позивајући се на извештај Федерације америчких научника (ФАС).

Ова организација је открила је фотографију бомбе Б61 коју прегледају амерички војници, укључујући два из јединице за уклањање експлозивних средстава и једног цивила. На слици се види да је  део бомбе искривљен од ударца и једно од репних пераја недостаје. На задњем делу бомбе се уочава ружичаста лепљива трака која покрива рупу.

У извештају ФАС-а се наводи да је фотографија укључена у презентацију за студенте 2022. године у Националној лабораторији Лос Аламос у Новом Мексику, једном од објеката за нуклеарно оружје у САД. Накнадном анализом путем геолокације је утврђено да је  слика оштећеног оружја највероватније настала у ваздухопловној бази Волкел у Холандији, једној од шест америчких база у пет европских земаља у којима је у складу са споразумом размештено ове термонуклеране  гравитационе бомбе Б61.

„Мора се унапред нагласити да не постоји званична потврда да је слика направљена у бази Волкел, или да је искривљени облик Б61 право оружје или да је оштећење резултат несреће”, оградио се Ханс Кристенсен, аутор извештаја и директор пројекта нуклеарних информација ФАС.

Кристенсен каже да уколико је реч о фотографији правог атомског оружја то представља први документовани случај инцидента са нуклеарним оружјем у ваздушној бази у Европи. Поготово што се свако оштећење нуклеарног оружја држи у строгој тајности. Портпарол америчких ваздухопловних снага у Европи није желео директно да коментарише фотографију, али је рекао: „САД одржавају највиши ниво стандарда за особље и опрему која подржава стратешки арсенал, што укључује рутинску обуку, одржавање и безбедносне активности, заштити критичне америчке способности”.
Национална лабораторија Лос Аламоса је у саопштењу послатом  електронском поштом је кратко поручила: „Нема додатних информација за ту фотографију.
Бомба Б61 је једино тактичко нуклеарно оружје преостало у америчком арсеналу, а 100 их је ускладиштено у Холандији, Белгији, Немачкој, Италији и Турској. Атомске бомбе су власништво САД, али ваздухопловне посаде шест НАТО савезника (пет домаћина плус Грчка) су обучене да рукују њима. У случају непријатељстава за монтирање овог оружја на савезничке авионе био би потребан договор САД, НАТО групе за нуклеарно планирање и према историји договора, британског премијера. Вежбе са руковањем нуклераним оружјем под називом „Стеадфаст Нун” су део годишњих активности НАТО алијансе и од почетка рата у Украјини послењи пут су изведене у новембру прошле године. Тада је и Пољска затражила да буде укучена у ове тренинге .

Заговорници контроле наоружања дуго су тврдили да је Б61 војно застарео и да га треба повући из Европе као лак корак ка нуклераном разоружању. Обамина администрација је размишљала да повуче ове бомбе, али је наишла на отпор неких европских савезника који су доживљавали Б61 као симболику америчког нуклеарног кишобрана који их штити. Идеја од њиховом  повлачењу из Европе у потпуности отпала након што је Русија после рефренедума 2014. присајединила Крим.
Ово оружје настало крајем 60-тих година прошлог века је у међувремену модернизовано и нова верзија Б61-12 би требало да буде размештена по Европи. У јануару су транспортни авиони Ц-17А добили безбедносно одобрење да носе нуклеарне бомбе Б61-12, а Кристенсен је приметио да је авион Ц-17А летео из Албукеркија у Новом Мексику у ваздушну базу Волкел пре недељу дана, али да нема доказа да је носио бомбе Б61-12.
Ерик Шлосер, аутор књиге „Командовање и контрола: нуклеарно оружје, несрећа у Дамаску и илузија безбедности” објашњава да бомба Б-61има добре сигурносне механизме и неосетљиве  експлозиве који неће детонирати ако су изложени ватри, удару, гелерима: „Већи је проблем са нуклеарним бојевим главама које се рутински транспортују из Центра за атомско оружје у Беркширу до базе подморница „Тридент” на западној обали Шкотске. Услед несрећног случаја или терористичког напада током њиховог пребацивања може доћи до значајног расипања плутонијума или чак нуклеарне детонације мањег обима. Осим тога ове бојеве главе су  подложније саботажи”.