Трамп верује да му је Сорос подметнуо оптужницу

За последње проблеме са законом Доналд Трамп криви демократе, али и поименце америчког милијардера Џорџа Сороса. Како поручује Трамп, Сорос је „лично изабрао и финансирао” њујоршког тужиоца који је подигао оптужницу у случају „Сторми Данијелс”.

Трамп ће се данас предати полицији након што је против њега прошле седмице подигнута оптужница за кривично дело. Бивши амерички председник проћи ће у полицији и на суду у Њујорку кроз исту процедуру као и сваки други амерички грађанин оптужен за кривично дело.

Како је ово први пут да се једном бившем шефу Беле куће суди за кривично дело, осумњичени, који је и кандидат на следећим председничким изборима, тврди да га демократе и Сорос прогоне да се не би вратио на власт 2024. Случај привлачи пажњу и у свету. Док су поједини страни лидери и сами у сукобу са Соросом, други у Трамповој судбини виде одмазду према политичким неистомишљеницима, па поручују Америци да није ништа боља од земаља које критикује.

Њујоршко тужилаштво је истраживало да ли је Трамп прекршио закон о финансирању изборних кампања кад је непосредно пре избора 2016. порно глумици Сторми Данијелс платио 130.000 долара да би ћутала о њиховој вези. Према ономе што је доспело у медије, тужилаштво ће тврдити да је Трамп прекршио закон и кад је пробао да сакрије ову трансакцију, подводећи је као пословни трошак „Организације Трамп”.

Као и раније, кад су против њега покретане истраге у тужилаштву и Конгресу, Трамп је истакао да је против њега на делу „лов на вештице”, а главног „ловца” види у Џорџу Соросу, америчком милијардеру и финансијеру либералних иницијатива. Како тврди бивши председник, њујоршки тужилац Алвин Брег, који је подигао оптужницу у случају са Сторми Данијелс, само је „марионета у Соросовим рукама”. Исто тврди и Рон Десантис, гувернер Флориде и Трампов страначки колега, али вероватно и изазивач за републиканску номинацију.

„Трампа прогони исфабриковани циркус Соросовог тужилаштва”, изјавио је Десантис.

Сорос се раније замерио републиканцима јер је подржао имиграцију и легализацију дроге, као и кампање политичара из Демократске странке. Трамп је кривио бизнисмена да је организовао караване који су долазили на мексичко-америчку границу, односно да је платио стотинама хиљада становника Средње Америке да крену на пут ка Сједињеним Државама. Данас конзервативци прозивају Сороса због тога што је донирао новац организацијама које су финансирале кампању за избор Алвина Брега и других либералних тужилаца.

Због сукоба с америчким богаташем, Трамп је и као председник уживао симпатије страних лидера који су и сами били на ратној нози са Соросом. Мађарски премијер Виктор Орбан упирао је прстом на Сороса, Јеврејина рођеног у Мађарској, као на човека који је организовао блискоисточне мигранте да долазе у Европу и стајао иза мађарске опозиције и њене критике на рачун владе.

Иако критичари подозревају да иза Трамповог и Орбановог конфликта са Соросом стоји антисемитизам, можда је највећи сукоб онај који Сорос има с израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом. Председник израелске владе види у Соросу одговорног за многе проблеме, од миграната до актуелних антивладиних протеста. Како је Нетанијаху истицао 2018, Сорос је водио кампању против израелске владе, која је хтела да протера мигранте из Судана и Еритреје у неку од афричких земаља. Нетанијаху је 2017. подржао Орбанову кампању против америчког милијардера, укључујући облепљивање Будимпеште Соросовим плакатима, на којима су многи примећивали антисемитске подтонове. Као и Трамп, и Нетанијаху је оптужен за више кривичних дела.

Оптужница против Трампа послужила је критичарима у земљама с којима Вашингтон није у добрим односима да се запитају „зашто Америка и даље мисли да је боља од других” кад и вашингтонска влада наводно прогони политичке неистомишљенике. Да је посреди политички мотивисан случај верују и у појединим земљама које Стејт департмент у својим извештајима често прозива због прогона политичких неистомишљеника. Како преноси „Вашингтон пост”, салвадорски председник Најиб Букеле упитао је администрацију Џозефа Бајдена како би реаговала кад би био ухапшен „водећи опозициони кандидат у Салвадору”.

„Америчкој спољној политици од сада ће бити веома тешко да користи аргумент демократије и слободних и поштених избора или да осуди политички прогон у другим земљама”, саопштио је Букеле.

Кина је дешавања с Трампом употребила као наводни доказ да је једнопартијски систем стабилан, док су демократија, вишестраначје и избори пречица ка поларизацији друштва. Према оцени кинеског листа „Глобал тајмс”, Америка је „неспособна да среди систематску дисфункционалност”, а наредни избори само ће „продубити сукобљавање и поделе у америчком друштву”.