Ултиматум Антонија Гутереса хунти у Малију

Најопаснија мисија „плавих шлемова” на свету – МИНУСМА у Малију (више од 200 погинулих мировњака од априла 2012) – можда броји своје последње дане у држави централног Сахела. Разлог за то је све јаче деловање џихадиста и руске паравојне групације „Вагнер” у региону за који амерички експерти сматрају да би глобално могао да буде „опаснији од Украјине”.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес и чланице Савета безбедности састављају листу услова које би војна хунта у Малију морала да испоштује, да би мисија МИНУСМА остала на терену у тој земљи, пише француски е-дневник „Африка интелиџенс”, специјализован за теме одбране, безбедности и обавештајних делатности на Црном континенту. Поменутој мисији, у којој је ангажовано око 17.000 људи, мандат истиче у јуну.

Гутерес инсистира на силаску војне хунте у Бамаку са власти (након серије армијских преврата током 2021. и 2022), примени мировног споразума постигнутог 2015. и поштовању слободе кретања „плавих шлемова”, наводи „Африка интелиџенс”. У противном, мировне снаге УН могле би да се повуку из Малија, баш као што су то лане учиниле француске трупе (стациониране од 2012), као и њима придружене јединице појединих чланица ЕУ.

Мали је иначе једна од најсиромашнијих држава света, истовремено пребогата налазиштима злата (трећи афрички извозник), као и фосфата, уз то на траси међународних кријумчара људи, дроге, оружја и уранијума.

„Развој ситуације у Сахелу могао би глобално да буде опаснији од Украјине”, проценили су за амерички политички магазин „Хил” Филип Картер Трећи, својевремено помоћник команданта за цивилно војно ангажовање у америчкој војној команди за Африку, и Биса Вилијамс, специјални саветник за Мали у Картеровом центру.

Претње џихадиста, најмање три милиона избеглица, акутно сиромаштво, експлозивни демографски раст (до 2050. број становника нарашће са 92 милиона на скоро 200 милиона), климатске промене због којих је око 36 милиона становника Сахела данас без довољно хране, уз пораст екстремизма од 33 одсто у односу на лане. То су неки од аргумената на којима су Картер и Вилијамсова утемељили злослутну процену о значају збивања у Сахелу по остатак света.

Терористички торнадо у Сахелу и његове глобалне импликације ипак су ових дана стигле на дневни ред Савета безбедности, и то посредством иницијативе Мозамбика, који муку мучи с офанзивом џихадиста на крајњем североистоку државе, у зони богатих налазишта природног гаса.

Први пут у својству несталне чланице СБ УН, Мозамбик је, наиме, крајем марта покренуо дебату о новој плими тероризма широм Африке и посебно у Сахелу. „Глобални индекси указују да је 48 одсто жртава тероризма лане било у Африци, као и да Сахел постаје нови епицентар таквих напада”, указао је мозамбички председник Филипе Њуси за говорницом на Ист Риверу. „Дубоко сам забринут што терористичке групе освајају нове просторе у Сахелу и другде”, истакао је Гутерес истом приликом, залажући се за „ову генерацију робустних мисија успостављања мира”.

Мировна мисија МИНУСМА је у кварталном извештају (октобар–децембар 2022) упозорила да број цивилних жртава екстремистичког насиља расте, упркос супротним тврдњама хунте у Бамаку. У међувремену, званичници УН позвали су хунту у Малију да истражи деловање „Вагнера”, који је у тој земљи присутан од 2021, на позив власти, због, како наводе на Ист Риверу, „климе терора и потпуне некажњивости”, и једног наводног масакра крајем марта 2022, јавља америчка прохришћанска лоби група АДФ. У УН уочавају да је „Вагнер” већ присутан у Либији, Судану, Мозамбику, на Мадагаскару, у Централноафричкој Републици, као и да „мерка” удар у Чаду.

Почетком фебруара шеф руске дипломатије Сергеј Лавров најавио је током посете Малију да ће Москва наставити да помаже Бамаку да јача своје војне способности.

Ипак, УН још нису дигле руке од мисије МИНУСМА. Разматра се варијанта да њени припадници остану у Малију уз редукован мандат, па чак и да се укине њен оружани део и установи специјална политичка мисија.