Људи су волели џез Душка Гојковића

Од младића с трубом који је са много снова и сакривених пет долара у инструменту кренуо 1955. у Немачку, до интернационалне џез звезде, Душко Гојковић (1931–2023) прошао је дуг пут који се прекјуче у његовој 92. години завршио у Минхену. Рођен је 1931. године у Јајцу (БиХ), а завршио је Музичку академију у Београду (1953). Свирачку каријеру започео је у Диксиленд оркестру, а са осамнаест година постао члан Биг бенда Радио Београда. Каријеру наставља у Западној Немачкој, а 1961. године добија стипендију да студира на Берклију. Потом постаје члан бенда Маjнарда Фергусона. По повратку у Европу, формирао је свој секстет и 1966. године снимио свој први албум „Swinging Macedonia”, са музиком коју је оригинално компоновао инспирисан Балканoм. Албум се данас сматра основом балканског џеза. У Минхену је оформио свој први биг бенд, са којим је радио до 1976, а деценију касније је створио још један ансамбл, са којим је наступао до краја живота. Гојковићева дискографија обухвата више од 200 албума, од којих је преко 30 објавио под својим именом и ауторством музике. Међу истакнутим издањима се издвајају: „Soul Connection”, „Bebop Citi”, „Balkan Connection”, „Balkan Blue”, „In My Dreams”, „Samba do Mar” (2003), „A Handful of Soul”, „Samba Tzigane” и „Latin Haze”.

После вести о његовој смрти, поред музичког, остаје и сећање да се Душко Гојковић никада није понашао као звезда, иако то јесте био, а о својој каријери и приватном животу говорио је онако како истински џезер то једино може – потпуно искрено.

– Тешко је вратити филм уназад јер када се човек више од пола века бави џез трубом и путује по целом свету, има толико догађаја и момената који су изванредни и које бих могао да издвојим. Док сам живео у Њујорку, за мене је значајно било то што сам могао да се дружим и разговaрам са Дизијем Гилеспијем, Мајлсом Дејвисом и са другим познатим џез музичарима. Имао сам прилику да снимим џез свиту која се звала „Свита Југославија” и била је посвећена нашим крајевима. У то време почео сам да се бавим етно-музиком у џезу, не због носталгије већ зато што ако си композитор, аранжер и креативни музичар, треба да будеш оригиналан и даш нешто своје. Американци имају свој стил, из других земаља музичари доносе своје, а ја долазим са Балкана, где је богата етно-музика и то сам покушао да пренесем у џез – то је био мој стил, говорио је са осмехом и вечном цигаретом, у једном од интервјуа за домаће медије.

А стрпљиво и оптимистично истрајавање на светској музичкој сцени, која од уметника тражи максимум, дефинисао је:

– Моја каријера се вози на три-четири шине, на једној је мејнстрим џез, бибап, одрастао сам с тим 60-их, друго наш етно-џез, треће латино џез. Ту су и баладе са симфонијским оркестром. Мој продуцент каже да људи воле како свирам баладе, лагане ствари које сам још од Мајлса Дејвиса научио – како се свирају и колико је то лепо, мени то лежи. Код мене се увек нешто дешава. Ту динамику подносим добро, зато што се активно бавим музиком, сваки дан вежбам по неколико сати, слушам плоче, пишем, свирам са добрим музичарима... Мислим да то човека одржава, не само ментално већ и физички. Бавим се оним што волим да радим.

Током каријере Гојковић је свирао у најзначајнијим светским џез клубовима, све до престижних концертних сала, као што су Ројал Алберт хол и Карнеги хол и на великим џез фестивалима, чак и на „Егзиту”. Са Биг бендом РТС-а је увек са задовољством свирао и снимао. Његова биографија написана је прво на немачком језику. Награду и признање „Berkly Master of Global Jazz Awarad” добио је јануара 2021.