Одлука о предугом трајању притвора не утиче на пресуду о кривици

Европски суд за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру потврдио је одлуку Уставног суда Србије – да је неоправдано дуго трајао притвор Милану Радоњићу и Ратку Ромићу, оптуженима у кривичном поступку за убиство новинара Славка Ћурувије. Оценио је да су држањем окривљених у истражном притвору готово три и по године – повређена њихова људска права, али и да је предуго трајао поступак за преиспитивање одлуке о притвору, који су они покренули пред Уставним судом.

Европски суд сматра да Србија треба да исплати и накнаду нематеријалне штете Радоњићу и Ромићу, у износу од по хиљаду евра. Они су ухапшени 14. јануара 2014. и били су у притвору до 6. јула 2017. године, када је суд донео одлуку да из затворских ћелија пређу у кућни притвор.

„Суд није видео ниједан разлог да се не сложи са ставом Уставног суда да су прва година и два месеца њиховог притвора били оправдани, због узнемирења јавности до ког би дошло уколико би били пуштени, али да за преостале две године и три месеца њиховог притвора тај разлог више није постојао”, наводи се у саопштењу Европског суда за људска права.

Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, која брани Радоњића и Ромића у кривичном поступку, а заступала их је и пред судом у Стразбуру, казала је за „Политику” да Европски суд оваквом одлуком убрзава све органе који одлучују о притвору.

– Послата је порука да сви органи треба да одлучују у најкраћем могућем року и да притвор буде укинут чим за то престану законски разлози, јер притвор није казна и не сме да се претвори у казну. Ово се често наводи у пресудама суда у Стразбуру – рекла је Зора Добричанин Никодиновић.

Код нас често притвор траје још две, три године од када нема више законских разлога, додала је адвокатица, Закључила је да се то у пракси догађа због тога што се у одређеном делу у јавности укидање притвора поистовећује са ослобађајућом пресудом.

– Неосновано држање људи у притвору умањује квалитет доказа који су прибављени док су они у привору и утиче на начин прибављања доказа. У сваком појединачном случају, сама чињеница да су у притвору дуже него што треба – представља одређену врсту притиска на окривљене или на друге учеснике у поступку. Сваки притворски предмет је одређена врста притиска, јер то утиче и на брзину процеса, али најважније је да мера притвора буде укинута чим за то престану разлози – навела је Зора Добричанин Никодиновић.

Подсетила је да је притвор само мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку, али да треба да буде одређиван само изузетно, а не редовно, јер постоје и друге мере којима се обезбеђује да окривљени буде доступан органима поступка. Затвори су пренатрпани, додала је наша саговорница, па представљају и ризик за разне заразе и болести, а предуго трајање ове мере свакако крши људска права.

Пресуду Европског суда сматра управо победом права над кршењем права, која ће имати велики значај не само за њене клијенте већ и за владавину права и поштовање људских права у целој Европи. Зато ће ова пресуда бити цитирана широм Европе, нагласила је адвокатица, и биће значајна и у свим другим случајевима озбиљног нарушавања људских права.

На пресуду суда у Стразбуру реаговао је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, рекавши да пресуда није правоснажна и да нема никакав утицај на суђење за убиство Славка Ћурувије.

„Та пресуда није од значаја за чињенице и доказе који су изведени у поступку, а тиме ни за доношење коначне пресуде у случају овог бруталног убиства. Та одлука не може да умањи њихову одговорност која је несумњиво утврђена у две првостепене пресуде којима је Радоњићу и Ромићу већ изречена казна затвора од 30 и 20 година за овај тежак злочин”, изјавио је Веран Матић.

Подсетимо, Апелациони суд у Београду није потврдио две првостепене пресуде којима су четворица оптужених за убиство Ћурувије били осуђени на укупно сто година затвора. Апелациони суд је сам отворио главни претрес и извео доказе. Треће суђење је завршено прошле недеље и очекује се доношење пресуде.