Како привући ученике наставничком позиву

Иницијатива декана десет факултета Универзитета у Београду (УБ) којом настоје да привуку матуранте на наставничке студијске програме и тиме реше горући проблем недостатка наставника појединих предмета у школама тренутно је у доради и још није упућена Министарству просвете. То за „Политику” каже проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ-а, додајући да творци иницијативе тренутно у њу укључују сугестије које је, уз колеге, и он изнео на последњој седници Сената, на којој је поменути документ усвојен. Сачинили су га челници Хемијског, Биолошког, Математичког, Филолошког, Географског, Физичког, Филозофског и Факултета за физичку хемију. Предлоге колега је подржао и придружио се иницијативи и проф. др Данимир Мандић, декан Учитељског факултета. На самом Сенату прикључио им се и проф. др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета, уз образложење да жели да помогне, јер је више од 1.000 наставника изашлих из њихових слушаоница запослено у осмолеткама и средњим школама.

Ранковић је сугерисао и да би, ради подстицања средњошколаца да уче за наставнике, требало размислити о томе како решити и проблем њиховог запошљавања, јер каже да поједини вероучитељи и професори веома дуго потписују привремене уговоре о раду у школама на одређено, односно на три, шест месеци и годину дана.

Проректор Филиповић је додао да ће иницијатива бити допуњена његовом сугестијом да је повежу са Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године. Он је предложио и да се формира мешовита радна група састављена од представника Министарства просвете и УБ-а која би требало да буде задужена за спровођење иницијативе, али и претходну анализу садашњег стања и укрштања података из просвете о недостајућим наставницима и са факултета о актуелном броју студената на наставничким профилима.

– Ту ће се наћи и подаци колико наставника и са којих предмета ускоро иде у пензију, а колико је дипломца са наставничких смерова на бироу за незапослене. Неке од тих информација из Јединственог информационог система просвете могу извући представници министарства, а други се могу пронаћи по посебним информационим системима факултета. Затим, ова иницијатива требало би да се подигне на ниво свих државних универзитета. Предложио сам и да се за академце на дефицитарним наставничким смеровима уведу олакшице при добијању места у студентским домовима, као и бесплатни оброци у мензама. Такође сам иницирао да за њих буде смањена цена школарине, или чак да је укину, уколико упишу студије као самофинансирајући студенти – открио је проректор Дејан Филиповић.

И декан Учитељског факултета, Данимир Мандић, нагласио је да се као установа која образује учитеље залажу за решавање овог проблема и нагласио да треба нарочито обратити пажњу на повећање плата учитеља и наставника у Србији.

– На сајту jobandsalaryabroad.com постоје подаци о просечним платама наставничког кадра у свету. Просечна плата учитеља је у готово свим државама на планети, укључујући Танзанију, Северну Кореју, Египат, Кину, Јапан, Русију, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину, Црну Гору 20 или 30 одсто већа него у Србији. На основу овог извора евидентно је да не постоји земља у којој је плата просветних радника испод просечне, осим у Србији – упозорио је декан Мандић на недавној седници Сената УБ-а.

Према Републичком заводу за статистику у децембру 2022. године просечна плата у Србији била је 84.227 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору образовања била 72.905 динара. Мандић је приложио табелу на којој се, на основу података са наведеног сајта, виде просечне зараде у просвети у десетак земаља света.

Дефицит наставника, како наводе декани, приметан је из математике, физике, информатике, хемије, биологије, географије, српског и страних језика, латинског, историје, социологије, филозофије, психологије.