Kako privući učenike nastavničkom pozivu

Inicijativa dekana deset fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB) kojom nastoje da privuku maturante na nastavničke studijske programe i time reše gorući problem nedostatka nastavnika pojedinih predmeta u školama trenutno je u doradi i još nije upućena Ministarstvu prosvete. To za „Politiku” kaže prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB-a, dodajući da tvorci inicijative trenutno u nju uključuju sugestije koje je, uz kolege, i on izneo na poslednjoj sednici Senata, na kojoj je pomenuti dokument usvojen. Sačinili su ga čelnici Hemijskog, Biološkog, Matematičkog, Filološkog, Geografskog, Fizičkog, Filozofskog i Fakulteta za fizičku hemiju. Predloge kolega je podržao i pridružio se inicijativi i prof. dr Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta. Na samom Senatu priključio im se i prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, uz obrazloženje da želi da pomogne, jer je više od 1.000 nastavnika izašlih iz njihovih slušaonica zaposleno u osmoletkama i srednjim školama.

Ranković je sugerisao i da bi, radi podsticanja srednjoškolaca da uče za nastavnike, trebalo razmisliti o tome kako rešiti i problem njihovog zapošljavanja, jer kaže da pojedini veroučitelji i profesori veoma dugo potpisuju privremene ugovore o radu u školama na određeno, odnosno na tri, šest meseci i godinu dana.

Prorektor Filipović je dodao da će inicijativa biti dopunjena njegovom sugestijom da je povežu sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. On je predložio i da se formira mešovita radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete i UB-a koja bi trebalo da bude zadužena za sprovođenje inicijative, ali i prethodnu analizu sadašnjeg stanja i ukrštanja podataka iz prosvete o nedostajućim nastavnicima i sa fakulteta o aktuelnom broju studenata na nastavničkim profilima.

– Tu će se naći i podaci koliko nastavnika i sa kojih predmeta uskoro ide u penziju, a koliko je diplomca sa nastavničkih smerova na birou za nezaposlene. Neke od tih informacija iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete mogu izvući predstavnici ministarstva, a drugi se mogu pronaći po posebnim informacionim sistemima fakulteta. Zatim, ova inicijativa trebalo bi da se podigne na nivo svih državnih univerziteta. Predložio sam i da se za akademce na deficitarnim nastavničkim smerovima uvedu olakšice pri dobijanju mesta u studentskim domovima, kao i besplatni obroci u menzama. Takođe sam inicirao da za njih bude smanjena cena školarine, ili čak da je ukinu, ukoliko upišu studije kao samofinansirajući studenti – otkrio je prorektor Dejan Filipović.

I dekan Učiteljskog fakulteta, Danimir Mandić, naglasio je da se kao ustanova koja obrazuje učitelje zalažu za rešavanje ovog problema i naglasio da treba naročito obratiti pažnju na povećanje plata učitelja i nastavnika u Srbiji.

– Na sajtu jobandsalaryabroad.com postoje podaci o prosečnim platama nastavničkog kadra u svetu. Prosečna plata učitelja je u gotovo svim državama na planeti, uključujući Tanzaniju, Severnu Koreju, Egipat, Kinu, Japan, Rusiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru 20 ili 30 odsto veća nego u Srbiji. Na osnovu ovog izvora evidentno je da ne postoji zemlja u kojoj je plata prosvetnih radnika ispod prosečne, osim u Srbiji – upozorio je dekan Mandić na nedavnoj sednici Senata UB-a.

Prema Republičkom zavodu za statistiku u decembru 2022. godine prosečna plata u Srbiji bila je 84.227 dinara, dok je prosečna neto zarada u javnom sektoru obrazovanja bila 72.905 dinara. Mandić je priložio tabelu na kojoj se, na osnovu podataka sa navedenog sajta, vide prosečne zarade u prosveti u desetak zemalja sveta.

Deficit nastavnika, kako navode dekani, primetan je iz matematike, fizike, informatike, hemije, biologije, geografije, srpskog i stranih jezika, latinskog, istorije, sociologije, filozofije, psihologije.