Бујдина „Модра крв”

Роман „Модра крв”, за који је Јуриј Бујда у Русији добио „Награду читалаца” и који је инспирисан причом о животу совјетске глумице Валентине Каравајеве, ново је издање „Геопоетике”.

Главна јунакиња романа је Ида Змојро, која се као и Каравајева прославила четрдесетих година двадесетог века, а затим је као и њен прототип у стварном животу, доживела саобраћајну несрећу у којој је задобила велик ожиљак на лицу, због чега је њена каријера прекинута. Због удаје за странца, чак и након што је тај брак окончан, био јој је забрањен повратак у Москву, па је протерана у провинцијски градић Вишњи Волочок (Чудов у роману), у којем је провела остатак живота, причајући свом Петку, дечаку из Чудова, чудесне приче о историји града и сопственој прошлости, играјући за њега своје неодигране велике улоге, али и своју највећу улогу на крају живота спроводећи „Страшни суд уметника над самим собом”.

„Врела црвена крв помућује памет, ствара слике и идеје, а понекад доводи и до лудила. Модра крв пак је мајсторство, то је уздржаност, то је рачун, то је оно што присиљава уметника да критички погледа на своје дело, да уклони сувишно и дода неопходно. Модра крв – то је Страшни суд уметника над самим собом”, одломак је из романа.

„Јуриј Бујда се често пореди са магичним реалистима Латинске Америке. У свом одмереном, сажетом стилу, Бујда ствара наизглед имагинарни универзум. Девојчице зване ’голубице’ марширају у погребним поворкама са птицама у рукама; у згради која се зове ’Африка’ случајно узидан сат сваког јутра звони у три, а локални полицајац Паратов испија своју уобичајену дуплу дозу вотке. Мало је аутора који успевају да пренесу стварност на начин на који то чини Јуриј Бујда”, каже један британски критичар.