Историјa односa велике тројке

Три великe силе, САД у односу на Русију и Кину, треба посматрати у остваривању геополитичких интереса, како би се остварила елиминација једног конкурента на светској сцени. У прошлом веку, седамдесетих година, за време председника Ричарда Никсона, вештом политиком министра Хенрија Кисинџера, отварањем према Кини, САД је оставила СССР усамљеног у том троуглу. Распад СССР-а био је тријумф САД, који је Строб Талбот, заменик Мадлен Олбрајт, као „стални представник” САД у Кремљу окарактерисао речима: „Русију сам превео у капитализам, имају милионере и никад се неће опоравити.”

Русија се, међутим, опоравила и води суверену политику, с намером да заустави успостављање западне хегемоније. У директном је сукобу с хегемоном, с тим што је хегемон у својим политичким документима као противника означио и Кину, коју треба неутралисати.

Вршећи притисак на Русију преко Украјине, САД желе да је стратешки неутралишу, да не би била савезник Кине. Целокупна политика САД у том троуглу је да избегне ситуацију да се Русија и Кина уједине против Америке.

САД у својој глобалној стратегији занемарују историјске односе Русије и Кине. Пре око 300 година, по налогу Петра Великог, Србин Сава Владиславић је исцртао границу Русије и Кине. Та граница је била „граница мира”, сем за време „троцкисте Хрушчова”, како су говорили кинески комунисти.

Такође САД занемарују односе СССР-а и вође револуције КП Кине Мао Цедунга у периоду до победе револуције 1949. године и бекства контрареволуционара Куоминтанга с Чанг Кај Шеком на Формозу, данашњи Тајван. На Јалти, у разговорима о окончању Другог светског рата, САД су указале на ратну ситуацију борби с Јапаном. Према процени генералштаба САД, за победу против Јапана треба водити рат до 1947. године уз процењени губитак од два милиона војника. Зато су САД затражиле да се СССР укључи у Далекоисточни фронт. СССР је с Јапаном имао споразум о ненападању, али је Стаљин обећао да ће у року од три месеца, после капитулације Немачке, СССР ући у рат с Јапаном. Јапан је у Манџурији имао Квантуншку армију од око три милиона војника, којом је држао у окупацији Кореју и северни део Кине. Манџурија је била сировинска база јапанске индустрије, која је омогућавала Јапану вођење рата.

СССР и Стаљин одржали су реч и 9. августа, под командом маршала Васиљевског, уз објаву рата почели су војне операције против јапанске Квантуншке армије. За месец дана у првој бици из строја је избачено 150.000 јапанских војника, а у другој 600.000 војника. Ослобођени су половини Сахалина и сва Курилска острва и окупирана Манџурија. Тада су се стекли услови да Јапан 2. септембра 1945. године на броду „Мисури” потпише капитулацију. Ове величанствене победе СССР-а јесу стварни разлог капитулације Јапана, а не атомске бомбе бачене 6. и 9. августа на Хирошиму и Нагасаки, јер је то била тајна за јапански народ, сем за Генералштаб.

СССР је након војне операције против Квантуншке армије ставио на располагање сву војну опрему револуционарима Мао Цедунга, који су уз даљу војну помоћ СССР-а револуцију започету 1927. године окончали до 1. октобра 1949, када је победила комунистичка револуција у Кини.

Кинези памте помоћ пријатеља, као и Опијумске ратове, јапанску окупацију, помоћ САД Куоминтангу, бомбардовање амбасаде 1999. године у Београду, зато треба запамтити изјаву Си Ђинпинга 20. марта 2023. године у Москви: „Заједно, ми ћемо извести промене које се нису одиграле у претходних сто година.”

Митар Радоњић,
Нови Сад