"Отпор" експорт-импорт

Можда вест о недавној посети Београду двочлане делегације венецуеланског покрета "Студенти су револуција" не иште накнадну памет и дубљу анализу да, мимо академске, нема и "гериљероску" премису.

Елем, млађана Елиза Тотаро и једнако млађани Родриго Дијаманте су посету престоничким знаменитостима – међу којима се нашла и редакција листа "Данас" – завршили брифингом са члановима некадашњег Народног покрета "Отпор". Дошли, веле, по искуства, савете и тактику у борби против диктаторских режима, какав је, верују, и онај у њиховој држави са Угом Чавесом на челу.

Па, опет, ни у томе нема ничега вредног подозрења да нешто већ није постало симптоматично: отпорашко семе упадљиво највеће приносе даје на територијама које се отворено и на сав глас противе политици САД!?

Године за нама изнедриле су неколико реплика "Отпора", што по бившем Совјетском Савезу, што по, како видимо, јужноамеричком континенту. Коинциденција, пажње вредна, узме ли се у обзир чињеница да су, што се Вашингтона тиче, управо то најнепослушнија "племена". А имајући и у виду да се америчко душебрижје према загарантованим људским правима и слободама чудно манифестује кроз "мајчински" однос према њиховим подземним и надземним ресурсима...

То опет не значи да су у питању ваљани режими (наш свакако то није био), већ да народи, наивно верујући да се боре за некакав бољитак, заправо седе на туђем "кукавичјем јајету". Извођачи радова су знани, још само да се обелодане и имена инвеститора...

А све ово, истини за вољу, пишем вођен приземним импулсом – љутњом.

Седам година старији, више немам заблуда да сам, искрено верујући у идеју "Отпора", заправо био физикалац у експозитури успешне стране фирме. Сва је прилика да су петооктобарски кредити, осим идејне и емотивне, имали и материјалну вредност. То је оно најгоре.

Годинама их, изгледа, "мањински власници" наплаћују у име свих нас, већинских акционара...

За утеху нам остаје сазнање да и ми имамо неко профитабилно предузеће које је, ето, лиценцирано за дошколовавање сестринских кадрова, са свих меридијана. Утеривање демократије или истеривање ђавола, како већ "управни одбор" формулише?!

У сваком случају, у лику и (не)делу Слободана Милошевића имају савршен бренд и анатему која се лако да набацити сваком.

Увек ће бити заинтересованих страна да над "неуразумљеним" народима и властима витлају "балканским касапином" као Дамакловим мачем, као и егзорциста вољних да помогну.

Како ће се једни другима одужити –  само они знају, а ми можемо само да претпостављамо.

Само да не забораве да нису положили неотуђиво право на ону легендарну крилатицу: "Само вас гледамо".