Купац има решење и када није задовољан исходом рекламације

Током прошле године покренуто је укупно 565 поступака вансудског решавања потрошачких спорова и сви су решени. С друге стране, од стартовања онлајн платформе (АДР) преко које се одвија овај поступак, у јулу прошле године, до почетка марта покренуто је 914 а решено 800 предмета, подаци су Сектора за заштиту потрошача Министарства унутрашње и спољне трговине. Иначе, вансудско решавање потрошачких спорова донео је нови Закон о заштити потрошача, а користи се у случају да потрошач није задовољан исходом решавања рекламације коју је уложио трговцу. Тада се спор решава вансудским путем, уз помоћ трећег лица, које би требало да, по закону, буде независно и непристрасно.

Онлајн платформа која је покренута у ове сврхе потрошачима пружа могућност да онлајн путем, на ефикасан и брз начин поднесу захтев за решавање спора. Тела за вансудско решавање потрошачких спорова уписана су у листу коју води Министарство трговине. Како би остварили своја права, постоје и обавезна правила и процедуре које потрошачи морају да испоштују. Пре свега потребно је да се пре подношења захтева за вансудско решавање спора потрошач претходно обратио трговцу, односно уложио рекламацију. Уколико је трговац неосновано и супротно закону одбио рекламацију, може се покренути поступак вансудског решавања спора попуњавањем захтева, и то уношењем података о себи – потрошачу, о трговцу, а неопходно је и описати спор и навести податке о одбијеној рекламацији. У даљој процедури, Министарство прослеђује предлог телу за вансудско решавање потрошачког спора, најближем месту пребивалишта потрошача или телу за које Министарство процени да ће поступак решити на најефикаснији начин. Вишња Ракић, помоћник министра трговине за заштиту потрошача, каже да је вансудско решавање спорова постојало и у ранијем закону, међутим, трговац није био у обавези да учествује у том поступку. Проблем су били и трошкови које је сносио потрошач, због чега у пракси није заживело.

– Нова правила у погледу обавезности учешћа трговца у поступку вансудског решавања потрошачког спора, као и могућности да се тела за вансудско решавање потрошачког спора финансирају из буџета (уколико су обезбеђена средства), односно да је сам поступак бесплатан за потрошаче и трговце, довела су до експанзије вансудског решавања потрошачких спорова. То се најбоље може видети кроз статиску коју води Министарство унутрашње и спољне трговине, као контакт тачке у овом поступку.