Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Национална банка матичних ћелија биће у функцији до краја године

Центри изврсности у Крагујевцу, чија ће градња бити завршена овог лета, треба да окупе домаће и иностране истраживаче из различитих научних области
Национална банка матичних ћелија биће у функцији до краја године
Центри изврсности у изградњи (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Изградња центара изврсности у Крагујевцу приводи се крају и биће завршена овог лета, након чега следи опремање административног дела и лабораторија у којима ће се домаћи и инострани истраживачи бавити испитивањима пре свега матичних ћелија које могу помоћи у лечењу пацијената с тешким и ретким обољењима. Зато је Национална банка матичних ћелија, која ће бити стављена у функцију најкасније до краја године, најважнији део овог модерног центра, који би требало да дâ велики подстрек развоју науке у нашој земљи.

У центрима изврсности у Крагујевцу, чије ће усељење почети већ ове јесени, обављаће се испитивања из различитих области медицине, те биоинжењеринга и других природних наука, а само градња објекта у којима ће бити смештене софистициране лабораторије коштала је 18 милиона евра. Изградња објекта од 11.500 квадрата финансирана је кредитним средствима Европске инвестиционе банке, уз помоћ Владе Србије, локалне управе и Универзитета у Крагујевцу, а за намештај и опремање лабораторија и учионица биће потребно уложити још око пет милиона евра.

– Прва на листи станара је Национална банка матичних ћелија која ће бити јединствена на овом простору, јер неће бити само место за чување ћелија пупчане врпце већ и научна база за проучавање ћелијског материјала који може послужити у борби против многих болести с којима савремена медицина још не може ефикасно да се носи – објаснио је Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, у оквиру кога ће и радити центри изврсности.

Осим Факултета медицинских наука у Крагујевцу, који ће добити сасвим нову истраживачку и образовну базу, у научном центру ће бити смештен још Институт за информационе технологије и Рачунарски центар, али ту ће своје место моћи да нађу и научници с других факултета на којима се изучавају природне науке. Да се радови приводе крају говори и то што су већ подељене обавезе, па се тако зна да ће Факултет медицинских наука имати 80 посто учешћа у покривању комуналних трошкова, а Институт за информационе технологије и Рачунарски центар 20 посто.

– Верујемо да ће Крагујевац постати центар научних истраживања у нашој земљи и региону. Универзитет у Крагујевцу има врло јаке групе из области биомедицинских истраживања, годинама смо високо рангирани на Шангајској листи, а на ТХЛ листи смо прошле године проглашени за најбољу научну установу у Србији. Очекујем да ће у центрима изврсности радити много младих научника на пуно нових пројеката – навео је ректор Филиповић.

Захваљујући истраживачима у области клиничке медицине, али и професорима Природно-математичког факултета, Универзитет у Крагујевцу се већ неколико година налази међу првих 300 универзитета на Шангајској листи, а 15 крагујевачких научника заузима високе позиције и на Станфорд листи. У Крагујевцу је смештен и Државни дата центар, а недавно је почело формирање и Иновационог дистрикта у коме ће искусни професори и млади истраживачи моћи да покрећу стартап пројекте, па ће Национална банка матичних ћелија моћи да доноси и немале приходе.

Иницијатива за оснивање Националне банке матичних ћелија у Крагујевцу покренута је још 2011. године, на предлог професора Небојше Арсенијевића и Миодрага Стојковића, познатих микробиолога и генетичара. Уговор између Универзитета у Крагујевцу и Владе Србије потписан је 2013, а градња је почела с краја 2015. Свечано полагање камена темељца обављено је јануара 2016. године, у присуству тадашњег председника Србије Томислава Николића, који је том приликом изјавио да је једна оваква установа потребна како би се сачувао национални код.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.