Анђеоски образи Хиландара

Ужице – У последњој недељи поста, уочи Васкршњих празника, у изложбеном простору ужичког Народног музеја Јокановића кући отворена је јединствена изложба особене духовности. Са изложеним портретима хиландарских монаха, ретко виђаних у јавности, названа „Анђеоски образи Хиландара”.

Њен аутор Драган Томановић, виши сликар-рестауратор ужичког музеја, доајен је духовног сликарства. Обављао је конзервације и рестаурације више од 50 цркава (од испоснице Светог Саве у Кареји и Пећке патријаршије до Милешеве, Студенице, Каленића и других), а радећи годину и по на Хиландару упознао је монахе и по њиховим фотографијама цртао портрете. Начинио је стотинак тих цртежа, 29 сада изложио. Траг је о монасима оставио, уз то и побудио пажњу љубитеља уметности и духовности.

„Професионално радећи на обнови, конзервацији и рестаурацији хиландарских уметнина, зидног и штафелајног сликарства, упознао сам велики број монаха. Они су анђеоски образи, вредни у послушањима, дубоко у молитвама загрљени са анђелима. Остала ми је забележена њихова реченица: ’Монаси су образи анђеоски’. Отуда назив изложбе. А они се невољно фотографишу, мало из неповерења, а мало и зато што смисао свог живота не желе кроз фотографију да обележе. Изложба је визуелни осврт овог времена у портретима монаха Хиландара. Ту је и из других светилишта СПЦ понеки портрет монаха које сам волео, имао прилику да попричам с њима и чујем поуке”, записао је аутор, који из свог рада на конзервацији икона издваја обнову чудотворних Козме и Дамјана из Зочишта, као и Пећку Красницу, чудотворну икону у посебном трону Пећке патријаршије.

Ређају се на изложби Томановићеви цртежи упечатљивих ликова: од хиландарског игумана Методија, те архимандрита Арсенија и Стефана Хиландарца до монаха Симеона, Андреја, Макарија, Мојсија, Марка, Силуана, Партемија, Никанора, Јефрема... – Неизбежни су брада и бркови, капе које покривају косу, а посебну димензију аутор даје очима, из којих се јасно види вера и духовност – рекао је отварајући изложбу историчар уметности Драгиша Милосављевић, осврнувши се и на поједине хиландарске монахе о којима се недовољно зна: дуговечног Јована, занимљивог Николаја званог Гостопримник, монаха Кирила омиљеног у манастирском братству...

Говорећи на отварању поставке директорка ужичког музеја, Славица Стефановић је истакла да ова дела, изведена у цртежу технике сепија, представљају монахе који живе у манастирским зидинама, келијама и скитовима, одвојени од погледа у молитвама за спасење људске душе. – Ово су цртежи нашег колеге који у ужичком музеју ради 35 година као конзерватор покретних културних добара. Кад се након пожара 2004. кренуло у обнову Хиландара, Драган је у више наврата радио у тиму Републичког завода за заштиту споменика културе, и то на конзервацији испосница у Кареји, осликавању зида главне цркве на Хиландару. Ту је он упознао простор у коме монаси живе, где се моле. Управо зато што тај небески простор није доступан свима, а посебно женском роду, аутор је желео да нам приближи хиландарску тишину и монашку молитву – истакла је директорка.

– Живећи с монасима спознао сам један друкчији поглед на свет. А није их било лако фотографисати ни од њих добити фотографију. Током живљења с њима полако су се у томе ослобађали. Имао сам и прилику да од једног њиховог светлописца, како они зову фотографа, добијем део фотографија по којима сам радио цртеже. Вероватно ће ова изложба ићи по Србији, а да ли ће стићи и на Хиландар још не знам – изјавио је новинарима Драган Томановић.