Колико је дана за празновање остало до Нове године

Иако се већина запослених у Србији сутра враћа на посао након ускршњих празника, велики број наших суграђана већ почиње да планира и првомајски одмор који практично почиње у петак 28. априла, а завршава се у среду 3. маја. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећају да према Закону о државним и другим празницима, након првомајских празника имамо само још један нерадни дан до краја године, а то је 11. новембар, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Међутим, пошто ове године 11. новембар пада у суботу, то за већину запослених који раде од понедељка до петка практично нема никаквог значаја.

Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у понедељак 25. децембра.

Подсећања ради, захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату, у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Иако смо 15. септембра 2021. године први пут обележавали Дан српског јединства, слободе и националне заставе, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године. С обзиром да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи предлог Закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. Датум обележавања Дана заставе изабран је зато што је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.

И док Закон о празницима прописује права запослених да не раде на државне и верске празнике, Закон о раду не забрањује рад током празника. Службе које обављају послове од виталног интереса за грађане, напротив, дужне су да раде током празника како би се осигурало несметано функционисање и снабдевање становништва, али закон ни свим другим послодавцима не забрањује да током празника наставе процес рада. Послодавац може да тражи од запослених да раде и у време празника који се обележавају нерадно, али је по Закону о раду дужан да им за те дане испати увећану зараду најмање 110 одсто од основице, односно од уговорене цене радног сата. Појашњења ради, послодавац запослене који раде током празника може платити и више од тога, уколико је то утврђено интерним прописима или Kолективним уговором, јер је Законом о раду прописан минимални износ накнаде за рад у време празникa.