Koliko je dana za praznovanje ostalo do Nove godine

Iako se većina zaposlenih u Srbiji sutra vraća na posao nakon uskršnjih praznika, veliki broj naših sugrađana već počinje da planira i prvomajski odmor koji praktično počinje u petak 28. aprila, a završava se u sredu 3. maja. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsećaju da prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, nakon prvomajskih praznika imamo samo još jedan neradni dan do kraja godine, a to je 11. novembar, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Međutim, pošto ove godine 11. novembar pada u subotu, to za većinu zaposlenih koji rade od ponedeljka do petka praktično nema nikakvog značaja.

Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u ponedeljak 25. decembra.

Podsećanja radi, zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar, i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.

I dok Zakon o praznicima propisuje prava zaposlenih da ne rade na državne i verske praznike, Zakon o radu ne zabranjuje rad tokom praznika. Službe koje obavljaju poslove od vitalnog interesa za građane, naprotiv, dužne su da rade tokom praznika kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje i snabdevanje stanovništva, ali zakon ni svim drugim poslodavcima ne zabranjuje da tokom praznika nastave proces rada. Poslodavac može da traži od zaposlenih da rade i u vreme praznika koji se obeležavaju neradno, ali je po Zakonu o radu dužan da im za te dane ispati uvećanu zaradu najmanje 110 odsto od osnovice, odnosno od ugovorene cene radnog sata. Pojašnjenja radi, poslodavac zaposlene koji rade tokom praznika može platiti i više od toga, ukoliko je to utvrđeno internim propisima ili Kolektivnim ugovorom, jer je Zakonom o radu propisan minimalni iznos naknade za rad u vreme praznika.