Да најави пролеће и ублажи кашаљ

Јагорчевина (Primula veris L.) је од давнина позната лековита биљка. У народној медицини заузима значајно место. Она је најпознатија као природни експекторанс, односно лек за искашљавање, јер разређује секрет из плућа и грла и олакшава његово избацивање из организма. Лековита својства јагорчевине била су позната и народном просветитељу Васи Пелагићу, који је ову биљку препоручивао за лакше искашљавање и смирење. У викторијанско доба цвет јагорчевине био је симбол младости и младе љубави.

То је један од првих и најлепших весника пролећа. Научни назив Primula veris потиче од две латинске речи primus – први и veris – пролеће, што у преводу значи прва пролећница, односно представља врсту која рано цвета у пролеће. Народни називи јагорчевина, јаглика, јаглац и јагорчика изведени су од корена јаг са значењем промицати и светлити. На тај начин и научни и народни називи указују на буђење пролећа.

Ова вишегодишња зељаста биљка цвета од марта до маја. Цветови су слаткастог укуса и пријатног мириса сличног меду.

Према ботаничкој класификацији припада роду Primula. У флори Србије се налази само 5 врста, од којих се у лековите сврхе користе две, Primula veris и нешто ређе Primula elatior. У народу је позната под различитим називима: бијела буквица, веснича, гајчин, галчина, голичица, грмуљица, јаглика, јаглац, јагличе, јагорчика, јаготач, јагудац, јаглич, крстасто игличе, крстасто јагличе, крстасто јегличе, куњавац, лестедај, осљепар, пискалица, петопрст, прамалиће, сунашце, свећац, итд.

На нашим просторима среће се у брдским и планинским пределима. Јавља се по сунчаним, сувим ливадама и пашњацима, шеварима, камењарима, ретким шумама, по обронцима и испод жбуња. Распрострањена је по Фрушкој гори, Делиблатској пешчари... Осим тога, код нас се гаји по баштама и парковима као украсна биљка.

Неконтролисано брање и сакупљање довело је до тога да је ова биљка постала угрожена врста. Због тога је на нашим просторима и законом заштићена врста. Данас је значајно проређена и може да се нађе веома мало њених природних станишта. Међутим, данас се узгаја као хортикултурна биљка, с више стотина припитомљених врста, варијетета и хибрида, који се разликују по боји, облику и периодима цветања. У погледу гајења нема велике захтеве, а у зависности од врсте, може се узгајати готово свуда, у дворишту, на тераси или у саксијама у соби.

За израду лековитих приправака у народној медицини употребљава се осушен ризом с корењем, а знатно ређе цвет.

Ризом с корењем вади се из земље у почетној фази цветања биљке, током марта и априла. Од извађеног ризома треба одсећи врхове с пупољцима и вратити у земљу како би се продужила врста, односно спречило њено уништење.

Извађен ризом с корењем треба добро и брзо очистити од земље и других нечистоћа, а затим опрати у хладној води. Да би се лакше и брже осушио, ризом с корењем треба исећи у ситније комадиће, а затим изложити сушењу. Сушење се обавља на сунцу и промаји или у сушари на температури 45–50 степени.

Квалитетно осушена дрога (Primulae radix) специфичног је мириса и непријатног и љутог укуса.

У изузетним случајевима може се сакупљати и цвет, који се заједно с дршком бере у исто време када се вади корен. Сушење цвета обавља се у хладовини и на промаји или у сушари на температури до 45 степени.

Осушен ризом с корењем и осушен цвет треба чувати на сувом месту, у добро затвореним паковањима, али не дуже од годину дана.

Од биолошки вредних материја осушен корен садржи сапонозиде, салицилну киселину, танине, етарско уље, извесну количину витамина Це...

У народној медицини, лековити приправци, као што су инфузе, декокти, екстракти, тинктуре, сирупи, сложени чајеви, користе се као помоћна лековита средства за лечење обољења дисајних органа, код бронхитиса, астме, дечјег и старачког кашља, упале плућа. Користе се и у лечењу упала мокраћних путева, нервних сметњи, узнемирености, несанице, болова у мишићима, несвестице, главобоље и код слабости срца. На тржишту постоји мноштво препарата који се користе за избацивање секрета.

С јагорчевином не треба претеривати јер велике количине корена могу да изазову тегобе у органима за варење у виду повраћања и пролива. У неким случајевима може да изазове и алергијске реакције. Код неких особа јавља се преосетљивост на прах који прекрива лист и цвет јагорчевине, која се манифестује осипом по кожи. Такође, трудницама и дојиљама се не препоручују препарати на бази ове биљке, због садржаја сапонина, који може изазвати нежељена дејства.

Од младог лишћа јагорчевине које је богато витамином Це и другим корисним састојцима у кулинарству справљају се веома укусне супе, варива, умаци и салате.