Најбољи начини припреме намирница

Приликом припреме хране битно је да сачувате нутритивну вредност намирница и у припреми користите здраве масноће, у разумним количинама. Користите здраве методе термичке обраде попут кувања, кувања на пари, бланширања, печења, динстања, печења на роштиљу (гриловања).

Пржење као један нездрав начин припреме хране подразумева употребу масти (уља) како би се постигли жељени резултати. Дубоко пржена храна натапа намирнице великом количином масноће. Пржење као начин припреме је најнеприхватљивија метода са аспекта сварљивости намирница. Поховано, па пржено је најгора комбинација, јер се поред тога што се обавља у дубокој масноћи, облаже у брашно, јаја и презле тако да упија још више уља.

Избегавајте прерађену храну која вероватно садржи со, шећер и масноће. Уношењем великих количина прерађене хране, једемо мање фитокемикалија и хранљивих материја које су потребне нашем телу.

Безбедност хране

Оперите руке и радне површине пре рада са храном или прибором, а потом оперите и намирнице које припремате.

Држите сирово месо, рибу или јаја даље од других намирница да бисте спречили унакрсну контаминацију. Бактерије „крећу” на храну чим је дуже оставите да стоји на собној температури. Да бисте спречили развој бактерија, храну држите врућом или хладном. Све што се служи хладно брзо расхладите и ставите у фрижидер.

Кување

Поврће ако је могуће треба кувати цело, нељуштено (кромпир, цвекла), јер је тада мањи губитак хранљивих састојака, у поклопљеном суду. Кува се у што мање воде, тек када вода проври, тада је губитак хранљивих материја најмањи. Изузетак чине легуминозе (пасуљ, сочиво, грашак), које се стављају у хладну воду и кувају.

Поврће се кува у кључалој води на температури од 100 степени, осим скробног поврћа (од 85 до 99 степени). Време кувања поврћа у води зависи од врсте поврћа, зрелости и величине. Кувано поврће треба да буде мекано и помало рскаво.

Воду у којој се поврће кувало не бацати, него је употребљавати за разна јела: супе, чорбе, сосове. Ово не важи за пасуљ. Приликом кувања меса, месо треба да буде потпуно потопљено у води, а суд поклопљен. Квалитетније месо се добија ако се ставља у кипућу воду и оно је сочније и укусније. Када се кувају чорбе и супе од меса, месо се ставља у хладну воду.

Бланширање

Бланширати се могу намирнице (поврће и воће) у кључалој води, краткотрајним потапањем (кељ, купус, карфиол).

Овим поступком се сирова намирница подвргава дејству кључале посољене воде или водене паре, у краћем времену – до пет минута. После бланширања намирнице се потапају, накратко, у хладну воду. Бланширањем поврће и воће задржавају природну боју.

Кување на пари

На пари се може кувати: поврће, воће, месо, тесто, односно све. Време кувања на пари је приближно времену кувања у води. Губитак хранљивих материја у кувању на пари је мањи од кувања у води. Овај начин у припреми хране је бољи и у смислу очувања минерала у намирницама, као и вредности протеина у њима. Лако се могу кувати на пари и свеже и смрзнуте намирнице. Кување на пари се препоручује и у дијеталној исхрани.

Динстање

Најчешће се динстају младо поврће, риба, и месо. Прво се намирнице запеку са мало масноће, а потом се доспе вода и поклопи се поклопцем. Динстане намирнице су веома укусне, а губитак хранљивих материја није знатан. Динстањем меса се добија мекша структура, а и сварљивост му је лакша.

Печење

Најчешће се пече младо месо, риба, поврће (паприка, кромпир и сл.), воће и разне врсте теста. Код печења температура у почетку увек треба да буде виша, док се мало не запече, а потом се смањи. Печена храна може изазвати надражај органа за варење код осетљивих особа. Зато је потребно да ризичне групе поведу пажњу о правилној припреми хране печењем или да изаберу неки од других начина термичке обраде.

Гриловање

Најчешће се грилују месо, риба и неке врсте поврћа.

Гриловане намирнице многи воле управо због тога што је храна укуснија од других начина здраве припреме.

Ово је цењен начин у термичкој припреми намирница.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com