Кредити за повратак младих селу

Крагујевац – Локална управа је и ове године била издашна према селу, па је у градском буџету намењено рекордних 110 милиона динара за развој пољопривреде. Крагујевац је и прошлих година имао највећи аграрни буџет у Србији. То је омогућило знатна улагања, па је овде из године у годину све већи број регистрованих пољопривредних домаћинстава. На подручју 64 села регистровано је 80 одсто домаћинстава која располажу обрадивим површинама. Далеко више него у неким другим регионима у земљи, где број пријављених домаћинстава не прелази 50 одсто.

– Када смо пре четири године покренули ту акцију у сарадњи са надлежним министарством, било је доста неповерења, али смо великим ангажманом и доделом бенефицираних кредита успели да убедимо велики број домаћина. Оне који још оклевају подсећам да само регистрована домаћинства могу да конкуришу за субвенције – каже за „Политику” саветник градоначелника Крагујевца за пољопривреду Снежана Живановић-Катић.

Локална управа, према њеним речима, даје кредите по различитим основама, али је, без обзира на намену, ова врста субвенција изузетно исплатива. Реч је о бескаматним кредитима са грејс периодом од 18 месеци. Наша саговорница тврди да ће се буџетска средства за развој села увећавати и наредних година, а циљ градске управе је да подстакне развој пољопривреде и повратак младих на село.

– У Србији је око 150 села без млађих од 18 година, а уколико се настави тренд одласка младих у град, за 10 година би око 1.000 села у Србији могло да остане без житеља. Градска управа не жели да се то догоди и са шумадијским селима – истиче Катићка.

Према њеним речима, наредне године ће највише средстава бити уложено у отварање прерађивачких погона, обезбеђивање пласмана робе, изградњу артеских бунара и сеоских путева. Катићка сматра да су за развој 7.100 сеоских домаћинстава, колико их укупно има на територији Крагујевца, неопходна знатна улагања, пре свега у инфраструктуру.

Б. К.