Смешно огледало Савета Европе: кукавице без образа и јунаци под притиском

Ништа више не чуди у политичким препуцавањима, у Европи и шире. Одлуке се доносе под притисцима, претњама и отвореним  уценама.

Одлуку о покретању процедуре за разматрање захтева за чланство тзв. Косова у Савету Европе од 46 чланица 33 подржало, седам је било против, пет уздржано, а једна земља није учествовала у гласању. Евросонг је озбиљнија организација од Савета Европе, већина то тврди на друштвеним мрежама.

Они који су били против су показали да су наши традиционални пријатељи: Кипар, Шпанија, Румунија, Азербејџан и Грузија а и Мађарска која је признала независност Косова, данас је гласала против.

Срби су разочарани ставом и приступом Грчке и Словачке као чланица ЕУ које су биле удржане, пре свега због тога смо од њих имали уверавања да они не признају независност Косова. И БиХ је  била уздржана. Иронија би била, на пример, да се Република Српска пријави за чланство а чујемо од већоне да нема право. Час неко има, час нема...

И Украјина је данас била разочаравајуће уздржана. Србија брани теритојални интегритет Украјине, колико  напиње и гласа свуда и правда зато што неко нас оптужује да не подржавамо довољно територијални интегритет Украјине, а Украјина гласа уздржано када је реч о нашем територијалном интегритету. Апсолутно неприхваљиво и за памћење у будућности кад њима заигра нешто у дворишту.

Јерменија, такође као није била у сали када је било гласање. Нисмо очекивали такве потезе од тих земаља..

Када је реч о Црној Гори, поново је подржала растурање територијалног интегритета Србије. Не знамо како је Србија то заслужила. То гласање данас свакако ће оставити велике последице по наше односе.

Србији је стављено до знања да нема право да штити свој територијални интегритет и суверенитет, а да мора да брани територијални ингеритет сваке друге земље. Каква је то логика.

Делегација Србије, која је гласала против, напустила је салу после гласања, јер није желела да даље учествује у "тирадама", али Србија није напустила ту организацију.

Први пут се у Савету Европе  о овој теми прегласава, а не доноси се јединствена одлука. Ова одлука потпуно руши јединство Савета Европе, доводи у питање смисао те организације и представља кршење међународног правног поретка, то је бар свима јасно. За Србију је важно да никада не сме да изгуби већину у УН, а Европа је показала своју дволићност.

Данашња одлука директно штети и дијалогу који треба да се настави за неколико дана.

На јутрошњем састанку Бироа Парламентарне скупштине СЕ, шеф делегације Мађарске Немет Жолт поставио је питање да ли је ово добар тренутак да се захтев Косова за пријем у ову организацију стави на дневни ред.

Мађарски посланик питање је поставио директно заменику генералног секретара Савета Европе Бјорну Бергеу, уз коментар да је у актуелним геополитичким околностима у Европи потребно јединство. Указао је и да би покретање процедуре за пријем Косова могло да изазове да неке државе откажу свој долазак на Самит СЕ у Рејкјавику, 16. и 17. маја.

Одговор заменика генералног секретара Бергеа је био да „питање Косово свакако неће бити део Самита, а да њихов захтев дуго стоји".

Шизофрени политички амбијент Европе, како су га већ многи окаракерисали, показао је сву своју дволичност.

Кнежевина Андора је последња која је званично признала независност Косова. Било је то пре 12 година, у јуну 2011. Андора се налази у источним Пиринејима, између Француске и Шпаније,у којој, на 460 квадратних километара, живи 90 хиљада становника.

Od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova 2008. godine, 98 članica UN priznalo je ovu teritoriju kao nezavisnu, a neke zemlje su svoju odluku menjale.

Nezvanični spisak zemalja koje su priznale Kosovo broji 98 članica UN i 3 entiteta koja nisu deo ove međunarodne organizacije.

Од 201 чланице, јасно је да ни на Ист Риверу такозвано Косово нема подршку ни  просте већине, али изгледа то у данашњим схватањима “демократског убеђивања" – ама баш ништа не значи.