Лоша искуства с Пореском управом

„Закон о порезима на имовину” бави се: 1. порезом на имовину, 2. порезом на наслеђе и поклон и 3. порезом на пренос апсолутних права. На први поглед закон је јединствен, али је проблем што га државни органи примењују различито. Разрез и наплату пореза на имовину води Управа јавних прихода (градски-општински орган). Разрез пореза на наслеђе и поклон, као и порез на пренос апсолутних права, води Пореска управа (републички орган).

Да бих објаснио и појаснио различитост примене, навешћу пример рада ова два органа на територији ГО Чукарица. Управа јавних прихода беспрекорно при одређивању пореза на имовину користи градску одлуку о просечној цени квадратног метра непокретности. Ове одлуке Скупштина града Београда доноси сваке године до 30. новембра, а цене се примењују од јануара наредне године. У својој одлуци у члану 4. Став 1. и 2. јасно је прописао да се на неизграђено грађевинско земљиште, које се користи за гајење биљака, шума и садног материјала у сврху пореза на имовину разврстава у пољопривредно земљиште.

Код разреза и наплате пореза на пренос апсолутних права Пореска управа не поштује и не примењује ове градске одлуке, већ има свој само њој познат ценовник непокретности. У пореском поступку позива се на упутство које је донео директор Пореске управе још 2010. године. Интересантно је да 13 година ништа није мењано. Познато је да се измене и допуне закона врло често праве. У Упутству код промета зграда, основица пореза може да се смањује до 25 одсто, а код промета земљишта само 10 одсто. Зграде и станови су интересантни пореским органима, а земљиште само пољопривредницима. Е сад да сликовито појасним један случај.

Према Одлуци града Београда, у насељу Умка, у шестој зони, цена квадратног метра грађевинског земљишта износи 1.815 динара. Према решењу Пореске управе, цена тог истог квадратног метра процењена је на 3.382 динара. Према Пореској управи цена је већа за 1.567 динара – скоро дупло. О томе да се неизграђено грађевинско земљиште третира као пољопривредно нема ни говора. Интересантно је да оба органа цену некретнина одређују на основу оствареног промета на тој територији. Значи – исти закон и систем, а различите процене. Или Управа јавних прихода оштећује буџет града нижим ценама некретнина и мањим порезом, или Пореска управа грађане вишим ценама и наплаћује већи порез. Ако има воље и договора, овај велики проблем могао би да се реши на лак начин. Пореска управа требало би да примењује Одлуку о утврђивању цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији града Београда за утврђивање пореза на имовину за 2023. годину.

Ценовник некретнина по Пореској управе нигде се не објављује и немогуће је сазнати како се та цена одређује.

Иста лоша искуства с Пореском управом имам и на територији ГО Обреновац. Међутим, управе јавних прихода у примени одлуке раде за сваку похвалу.

Велибор Лукић,
Умка