Loša iskustva s Poreskom upravom

„Zakon o porezima na imovinu” bavi se: 1. porezom na imovinu, 2. porezom na nasleđe i poklon i 3. porezom na prenos apsolutnih prava. Na prvi pogled zakon je jedinstven, ali je problem što ga državni organi primenjuju različito. Razrez i naplatu poreza na imovinu vodi Uprava javnih prihoda (gradski-opštinski organ). Razrez poreza na nasleđe i poklon, kao i porez na prenos apsolutnih prava, vodi Poreska uprava (republički organ).

Da bih objasnio i pojasnio različitost primene, navešću primer rada ova dva organa na teritoriji GO Čukarica. Uprava javnih prihoda besprekorno pri određivanju poreza na imovinu koristi gradsku odluku o prosečnoj ceni kvadratnog metra nepokretnosti. Ove odluke Skupština grada Beograda donosi svake godine do 30. novembra, a cene se primenjuju od januara naredne godine. U svojoj odluci u članu 4. Stav 1. i 2. jasno je propisao da se na neizgrađeno građevinsko zemljište, koje se koristi za gajenje biljaka, šuma i sadnog materijala u svrhu poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno zemljište.

Kod razreza i naplate poreza na prenos apsolutnih prava Poreska uprava ne poštuje i ne primenjuje ove gradske odluke, već ima svoj samo njoj poznat cenovnik nepokretnosti. U poreskom postupku poziva se na uputstvo koje je doneo direktor Poreske uprave još 2010. godine. Interesantno je da 13 godina ništa nije menjano. Poznato je da se izmene i dopune zakona vrlo često prave. U Uputstvu kod prometa zgrada, osnovica poreza može da se smanjuje do 25 odsto, a kod prometa zemljišta samo 10 odsto. Zgrade i stanovi su interesantni poreskim organima, a zemljište samo poljoprivrednicima. E sad da slikovito pojasnim jedan slučaj.

Prema Odluci grada Beograda, u naselju Umka, u šestoj zoni, cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta iznosi 1.815 dinara. Prema rešenju Poreske uprave, cena tog istog kvadratnog metra procenjena je na 3.382 dinara. Prema Poreskoj upravi cena je veća za 1.567 dinara – skoro duplo. O tome da se neizgrađeno građevinsko zemljište tretira kao poljoprivredno nema ni govora. Interesantno je da oba organa cenu nekretnina određuju na osnovu ostvarenog prometa na toj teritoriji. Znači – isti zakon i sistem, a različite procene. Ili Uprava javnih prihoda oštećuje budžet grada nižim cenama nekretnina i manjim porezom, ili Poreska uprava građane višim cenama i naplaćuje veći porez. Ako ima volje i dogovora, ovaj veliki problem mogao bi da se reši na lak način. Poreska uprava trebalo bi da primenjuje Odluku o utvrđivanju cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu.

Cenovnik nekretnina po Poreskoj uprave nigde se ne objavljuje i nemoguće je saznati kako se ta cena određuje.

Ista loša iskustva s Poreskom upravom imam i na teritoriji GO Obrenovac. Međutim, uprave javnih prihoda u primeni odluke rade za svaku pohvalu.

Velibor Lukić,
Umka