Будне очи винчанске (3)

Многе збуњују лица на винчанским фигуринама. Чудна су им. На многим лицима у први план истакнуте су очи. Када пажљивије погледате, примећујете да ту недостају уста. Професор Милоје Васић био је убеђен да су одсуство уста и наглашене очи на овим фигуринама представљале заштитне маске рудара цинабарита.

На Авали се у доба неолита копао цинабарит, руда од које се добијала прелепа црвена боја.

Приликом прераде цинабарита, живина испарења су отровна и, према мишљењу професора Васића, то су биле заштитне маске.

То је једно тумачење.

Овакав приказ лица на фигуринама многи археолози и данас тумаче као приказ маски. Према Јанковићевом виђењу, ове фигурине углавном представљају жене јер винчански неолићани гајили су култ мајке. Она је симбол плодности, рађања, живота. Она је та која даноноћно бди.

– Винчанске фигурине имале су још једну важну улогу – заштиту куће! – вели кустос Драган Јанковић. – Као што нас данас чува икона кућног свеца, њих је у неолиту чувала „Велика мајка”. Она је тим великим очима даноноћно бдела. Е, то је тумачење када су у питању фигурине. А када је реч о поклопцима, ту имамо будне и брижне очи које су бделе над садржајем посуде. На поклопцима су приказане и уши. Зашто? Зато што су и уши у функцији будности. Када је неко будан он и ослушкује. Некима ти прикази више личе на мачке, а друге подсећају на сове. Међутим, на овим поклопцима они нису хтели да прикажу ни мачку ни сову нити било коју другу животињу, већ су хтели да нагласе будност као такву. Питате се сигурно зашто људи из неолита толико инсистирају на будности. Будност мајке, будност на поклопцима, вазама... Мени се чини зато што су они били одговорни. Онај ко се прихвати одговорности  њега то чини повишено будним. Они су, заправо, били успешни зашто што су били одговорни. И они су нам послали једну једноставну поруку из неолита: не може се бити успешан а да нисте одговорни. Зашто не приказују уста? Да би нагласили очи, односно акцентовала будност.

На овом месту окамењеног знања и заустављеног живота, човек 21. века може да путује кроз време седам хиљада година уназад и да чује хиљаду и једну причу. Јер неолитски Винчанци не само да су правили квалитетну керамику већ су били и изузетни дизајнери. Посуде су правили без витла а своју децу од шесте године кроз игру уводили у тајне овог заната. Они већ тада имају оно што ми данас зовемо учење кроз игру и праксу, а то је данас врхунац образовања.