Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сада и Шмит тражи решење за поделу имовине у БиХ

Радна група коју је формирао ОХР, у којој су домаћи и међународни експерти, одржала је први састанак о државној имовини
Сада и Шмит тражи решење за поделу имовине у БиХ
Српска се противи да се питање имовине решава у парламенту БиХ, што је сугестија ОХР-а (Фото парламент БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Ситуација у вези с државном имовином у БиХ постаје све замршенија. Односи између учесника ове политичке „утакмице” све више су затегнути. Све стране, то јест два ентитета и међународни медијатори, заузимају позиције и подижу улог у решавању питања које се сматра најважнијим политичким проблемом у минулих петнаестак година у којима није мањкало криза и без потезања осетљивог питања власништва над ресурсима као што су шуме и пољопривредно земљиште.

У „игру” се укључила и Канцеларија високог представника (ОХР) у БиХ, од које је проблем расподеле имовине и потекао пре двадесет година. За разлику од РС, у ОХР-у мисле да питање имовине није решено у Дејтону. Формирали су експертску групу за питање имовине, која је у понедељак одржала први састанак.   
Чим су пре неколико месеци до Бањалуке дошле информације да „странци нешто раде” у вези с имовином, најављен је одговор српских вођа. Најпре су прекинули сарадњу с америчким и британским дипломатама због убеђења да се „залажу за то да се од Српске одузме имовина”.
Одмах су и бошњачке странке збиле редове и наступиле јединствено. Лидери осам странака потписали су заједничку изјаву у којој тврде да се о имовини може расправљати само у Парламентарној скупштини БиХ, која је једина надлежна да регулише ту област. Сматрају да је комплетна имовина власништво БиХ, што су у Бањалуци препознали као „ултиматум упућен Српској и међународној заједници”.  

Уследио је одговор из Српске. Владајуће партије из РС потписале су у понедељак изјаву, која је након потписа постала план за одбрану имовине тог ентитета. Њиме се указује да БиХ нема територију, већ само спољну границу, као и то какав ће бити одговор институција РС у случају да се покуша преотимање имовине, а укључује, поред низа корака, и могућу суспензију ингеренција Суда и Тужилаштва БиХ на територији РС, као и преузимање свих ингеренција пренетих на БиХ које јој нису стриктно додељене Уставом БиХ.
Због имовине, министар спољне трговине и економских односа у Савету министара БиХ Сташа Кошарац написао је на друштвеним мрежама да представник тог министарства неће учествовати у Комисији за сарадњу с НАТО-ом и додао да је о томе информисао Министарство одбране БиХ.   
Да стрепње Бањалуке ипак нису биле без основа и да постоји опредељење међународних представника да се баве имовином потврђено је и из ОХР-а.

„ОХР је уз подршку Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК), основао радну групу експерата, која има задатак да на нивоу експерата врши правну анализу различитих аспеката који се односе на расподелу имовине између државе и других нивоа власти”, навели су из ОХР-а.
На сајту ОХР-а наводи се да радну групу чине угледни домаћи и међународни правни стручњаци.

„Циљ радне групе је да сакупи низ стручних мишљења и информација како би Парламентарној скупштини пружила помоћ у спровођењу активности усмерених на решавање питања државне имовине”, навели су из ОХР-а. (Не)легитимни високи представник Кристијан Шмит каже како су потребни „технички и правни разговори који воде до прихватљивог и одрживог решења питања расподеле имовине између државе, ентитета, Дистрикта Брчко, кантона и општина”.
У Српској, међутим, тврде да се о питању имовине не може расправљати у Парламенту БиХ, те наводе како два ентитета, која су надлежна за имовину и питања својине, могу да направе споразум којим ће додатно бити регулисана ова област.       

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.