Одисеја холандских фармера

Од нашег специјалног извештача

Ловарден, октобра – Сваког дана у Холандији се затвори десет фарми. Стално смањивање броја оних који живе од пољопривреде није заобишло ни земљу која је у аграру појам развијености. Према подацима холандског министарства пољопривреде, тим послом се у "земљи лала", где живи око 17 милиона становника, бави само око 80.000 фармера. Премало, уколико се ови подаци упореде са Србијом где је званично регистрованих пољопривредника око 300.000, док се оним малим и зато нерегистрованим тачан број и не зна.

Према њиховим проценама, до 2010. године број фарми смањиће се на око 65.000. То, међутим, нимало не забрињава посленике холандске аграрне политике – јер и преостали фармери могу да одрже и унапреде ову производњу.

Холандија, колико да се подсетимо, има само шездесетак сунчаних дана годишње и велике падавине, а пољопривредно земљиште је отимала од мора.

Разлози за затварање фарми су, како је објашњено групи српских новинара, "тесан" профит у комбинацији са високом и дугорочном кредитном задуженошћу. У холандској пољопривреди нема малих фарми, већ се ради о производњи мереној великим бројкама због чега су потребна и велика улагања. Земља је скупа, а цена јој је од 40.000 евра по хектару у ратарским подручјима, па све и до 80.000 и преко 100.000 евра у регионима где је пластеничка производња цвећа и поврћа. За подизање пластеника потребно је улагање од милион евра по хектару, а у Холандији нема пластеничке производње на мање од два или три хектара.

Банке одобравају за куповину земљишта кредите на рок отплате од 25 година с каматом четири–пет одсто, као и за подизање стакленика, а рок отплате је 15 година. Принцип наслеђивања се не подразумева, тако да млади, уколико настављају тај посао, морају да од родитеља купе фарму. На пример, фарму млечних крава са укупно 200 грла и око 100 хектара земље један 32-годишњак је купио од свог оца за пола милиона евра. Наравно, морао је да узме кредит од банке, а рок отплате у овом случају је 40 година с каматном стопом од четири одсто.

Због тога холандски фармери на питање да ли је то њихова фарма, у шали одговарају – власници смо ја и банка. Када је реч о младим фармерима гарант отплате кредита је држава те је зато каматна стопа нижа.

Ниска профитна стопа, свакако мерено њиховим критеријумима, резултат је осцилација у тржишним ценама. Ни Холандија није имуна на познати "свињски циклус", који је ову производњу "закачио" ове године, због чега је цена свињског меса коју добија фармер 1,35 евра по килограму, што је прерачунато на нашу цену товљеника само нешто више од једног евра. Фармери кажу да су на губитку, али одустајања нема, јер банка чека своје. И тако док се циклус не окрене у њихову корист.

У производњи млека је сасвим супротна ситуација, јер је повећана светска тражња "погурала" откупну цену са 32 евроцента по литру, колико је износила у јануару ове године, на садашњих чак 44 евроцента. Иначе, обе ове производње лимитиране су квотама, а повећања су могућа само у оквиру више продуктивности по грлу. Огромно повећање цена житарица у свету ове године проузроковало је пресабирање и у холандској пољопривреди, чији су фармери већ показали заокрет ка овим мање ризичним пословима.

Држава има значајну улогу у њиховој пољопривреди, с тим што се аграрна политика, у складу са захтевима ЕУ и СТО, изместила из сфере заштите цена у разне облике помоћи руралног развоја. На неки облик ценовне заштите холандски фармери ипак могу да рачунају, али само у случају екстремног пада цене. Слично је и са извозним подстицајима који им не припадају по аутоматизму, већ само у случају поремећаја на светској пијаци на њихову штету.