Стиже ли крај хегемоније долара

У вестима из Украјине обавештавају нас да ли је у Бахмуту заузет један кварт или једна зграда, а као иза димне завесе украјинских догађаја дешавају се кључне промене на економском и монетарном тржишту. Од Бретон Вудса САД су одржавале своју хегемонију у свету уз претњу војне моћи и свемоћи долара.

После 24. фебруара 2022. године и специјалне операције Русије у Украјини, као санкциону меру САД и ЕУ плене 300 милијарди долара руских средстава у својим банкама. До тада је важило начело да је „приватна имовина света и недодирљива”, али су се након оваквог поступка многе земље поколебале да у то и даље верују. Поред тога, Русију су искључили из „Свифта”, система који омогућава финансијске трансакције и плаћања између банака. Тај догађај је постао прекретница у монетарној историји, јер је постало јасно да долар и западне банке више не могу да буду сигурно уточиште као некад.

Зато је све више земаља почело да напушта долар у корист националних валута. Прелазак на обрачун међусобних националних валута почео је брзо да се шири. Русија, Кина, Индија, Иран, Саудијска Арабија, Бразил, као и још низ земаља, већ су постигли договоре да међусобну трговину обављају у националним валутама. Према досадашњим споразумима, те земље обухватају више од половине светске популације и око 40 процената светске привреде. Испоставило се да је резервна валута реликт прошлости и као таква није потребна, јер земље могу да израчунају међусобне трговинске билансе у својој валути. Овај модел је праведнији, јер земље с ниском инфлацијом и ниским нивоом дуга имају јачу валуту од земаља с високом инфлацијом и дугом. Постојећи систем ставља земљу матичне резервне валуте у повољну ситуацију да своје рачуне плаћа на рачун других неодговорним штампањем новца.

У земљама које су прешле на трговински обрачун у домаћој валути услуге у БДП-у учествују мање од 60 одсто, док код Г7 услуге у БДП-у учествују са 80 одсто, а остало је материјална производња. Процес дедоларизације тече, а сви покушаји његовог спречавања могу само да одложе крај започетог процеса.

Митар Радоњић,
Нови Сад