Постоље без бисте народног хероја

Када је 1961. године на рубу Новог Београда оформљено ново урбано насеље Ледине, у њему је отворена и основна школа за око 200 ђака различитих националности: српске, ромске, албанске, хрватске. У прво време школа није имала званично име, али је 1966. године добила назив по народном хероју Влади Обрадовићу Каменом. Истовремено, у школском дворишту је на узвишеном мермерном постољу постављена и његова бронзана биста на којој је у партизанској униформи с петокраком звездом на шајкачи. Тиме је одата почаст овом чувеном партизанском борцу из села Ашање у Доњем Срему, који је одмах по избијању народног устанка у Србији 1941. године против окупатора ступио у редове Народноослободилачког покрета.

Већ у првим борбеним акцијама против окупатора истакао се храброшћу, па је добио партизански надимак Камени. У даљем току ослободилачке борбе Влада је, углавном на подручју Срема, источне Босне и Подриња, учествовао у многим борбама против немачких фашиста, али и њихових домаћих савезника-усташа, домобрана и четника. Притом је увек показивао изузетну храброст, поготово као неустрашиви митраљезац, због чега је стекао велики углед међу својим саборцима, па је постављен и за команданта једног партизанског батаљона. Нажалост, није дочекао завршетак рата и долазак жељене слободе. Погинуо је почетком јуна 1944. године у близини села Карловчића у жестоком окршају с једном групом немачких солдата. Док је стојећи са митраљезом у рукама рафалима засипао непријатеље у бекству, изненада га је погодио један метак, који је био смртоносан. У том кобном часу имао је само 32 године и сахрањен је у родној Ашањи уз велику жалост житеља овог села.

После ослобођења Влада Обрадовић Камени је 1951. године проглашен за народног хероја, а школа у Лединама и данас носи његово име. Међутим, пре неколико година, вероватно скупљачи секундарних сировина, украли су са његовог споменика бронзану бисту. Прошло је подоста времена од тог вандалског чина, бисте више нема а обезглављено постоље још стоји усамљено у школском дворишту, већ помало оронуло и на местима оштећено, ишарано именима и разним шкработинама несташних ђака, па би га, можда, требало уклонити. Уместо тога, на зиду крај улазних врата у школску зграду, требало би поставити одговарајућу спомен-таблу с угравираним ликом и основним подацима о народном хероју чије име ова школа са поносом носи већ 57 година.

Света Јокић,
Београд