Може ли Уставни суд БиХ радити без српских судија

   Од нашег сталног дописника       

Бањалука – Народна скупштина Републике Српске на данашњој посебној седници разматра повлачење српских судија из Уставног суда БиХ, које је републички парламент именовао у ту правосудну институцију и послао у Сарајево да заједно с других седам правника деле правду на највишем нивоу у земљи.  

У случају повлачења, о чему треба да одлучи Скуптшина РС, један ентитет и један народ неће бити заступљени у највишој правосудној инстанци у земљи. Скупштина расправља о позиву српском судији Уставног суда БиХ да се повуче и на тај начин онемогући његово деловање, закључено је на Колегијуму Скупштине РС.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће Српска повући српског судију из Уставног суда БиХ, који је оскрнавио Устав и постао антиуставни.

Додик је за РТС навео да је Уставни суд требало да штити Устав БиХ, а не да га деградира, те напоменуо да је некада високи представник радио на јачању БиХ као државе, а да је то сада преузео и чини Уставни суд БиХ, где се три странца и два Бошњака договарају како ће да гласају.

Према његовим ријечима, од та два Бошњака, један је ратни председник СДА, јер је Алија Изетбеговић био председник Председништва, а други је са функције потпредседника СДА дошао за судију. „Ви очекујете да ће они бити благонаклони, бити правници, а не политичари? Наравно да ће бити политичари”, рекао је Додик и нагласио да је имовина сада кључно питање и да Српска неће ићи у парламент БиХ да се о томе одлучује.

Разлог који је довео до нових напетости и седнице Скупштине РС, која разматра да повуче судију ког је имовнала, јесте питање имовине. Тај суд је најпре укнио један закон Скупштине РС о имовини, а други је суспендовао до доношења коначне одлуке, која би требало да буде донета ускоро. Суд се, наиме, није бавио уставношћу закона које је донела Скупштине РС, већ издавањем задатака, па су из Уставног суда Бих навели да решење о томе мора да се донесе у Парламентарној скупштини БиХ, што у РС одбацују, тврдећи да су ентитети титулари имовине.   

Конкретно, реч је о повлачењу судије Златка Кнежевића. Други српски судија из РС није именован након што је Миодрагу Симовићу истекао мандат. Још једном судији из Федерације БиХ је раније истекао мандат. Уставни суд тренутно ради са седам судија.

Повлачењем још једног судије из РС, суд би спао на свега шест руку, без иједног из РС. Ипак, за одлуку је довољно пет гласова. Толико чини и кворум за седницу. Одлука о повлачењу српских судија у Бањалуци је донета као један од корака услед огорчења због односа према имовини, то јест уверењу да постоји намера да се доведе у питање право Српске да располаже имовином на својој територији.   

Може ли Уставни суд деловати без српских судија? Одговор на то питање тражи се минулих дана.  

Ексепрт уставног права Недим Адемовић за Радио Слободна Европа износи тврдње како иницијатива из РС неће довести до блокаде суда, али верује да може да закомпликује процес одлучивања.  

Међутим, правила Уставног суда БиХ прописују да пленарним седницама треба присуствовати бар један судија из РС и бар три из другог ентитета. Адемовић пак наводи да, и у случају њиховог одсуства, може бити настављен рад, уколико се утврди да неоправдано изостају.

Чак и уколико се испостави да је у пракси могуће одржати седницу без трећине судија (три од девет) и без судија једног ентитета, да ли би то могло додатно пољуљати ионако окруњени легитимитет и углед суда који би у пракси требао да буде одраз неприкосновене моралности?     

Политичка аналитичарка Тања Топић за бањалучке медије оцењује да би повлачење српског судије довело до блокаде суда и потпуног урушавања институције, што оцењује као „рискантан потез”.  

Скупштина РС именује двоје судија у Уставни суд, који у тој институцији деле правду са још по два представника друга два народа и троје страних судија које именује Европски суд за људска права. Иако је реч о институцији која је предвиђена Уставом БиХ, она је годинама на мети критика да прекраја устав и доноси једнонационалне одлуке.  

Критичарима начина рада тог суда спорно је то што да судијама омогућено да приликом одлучивања могу да прегласају чак два народа. Кредибилитет суда је пољуљан и због чињенице да двадесет година бошњачки представници одбијају доношење закона о Уставном суду, што је обавеза коју је предвидео Дејтонски споразум. Тим законом требало је да се пропише избор домаћих судија у ту институцију.  

Испоставило се да састав суда не желе да мењају елите које су задовољне одлукама донетим прегласавањем попут укидања Дана РС, грба Српске, химне, а данас и проблематизовања власништва над имовином и десетина сличних одлука.  

С друге стране, кругове у РС узнемирава и то што све време трепери опасност од тога да ће судије оспорити и сам назив Републике Српске, без обзира на то што је он записан у Дејтонском споразуму и Уставу БиХ. Брину да би то могли да ураде уз исти аргумент – као и за све остало – о тобож угроженим људским правима и уз образложење како тај назив вређа друге народе који живе у РС.

Исти принцип не важи када се Срби пожале да их 1. март асоцира на рат, одвајање од Југославије и прегласавање, па не само да се у њему не проналазе, већ им и данас изазива језу, јер за Уставни суд то нису били ваљани аргументи да по истом основу уваже зебње које има најмање један народ у вези с бошњачким празником.