Хроника села очување историје

Културно-просветна заједница Србије представила је хронике села и насеља писане у последње четири године. Како је том приликом у свечаном обраћању са сцене „Раша Плаовић” у Народном позоришту подсетио генерални секретар Живорад Ајдачић, КПЗ од 2000. године води активност организованог издавања хроника села.

„Српско село, вароши и друге насеобине имају богату историју од насељавања која су почела у седмом веку. У тој, више од хиљаду година дугој историји, смењивали су се успони и падови. Велики привредни успон у држави Немањића био је изнад достигнућа тадашњих европских земаља. У периодима владавина деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића Србија је била једна од најбогатијих европских држава, а то богатство се огледало у селу са обиљем пољопривредних и рударских производа. Затим, настаје петовековни период турског ропства и деградације. Тек од краја 17. века са покретима српског народа и потом почетком 19. после два устанка, почиње коначно насељавање и формирање села и вароши”, подсетио је.

Проучавање историје српског села и вароши започето је крајем 19. века истраживањима Јована Цвијића и његових ученика, али је организовано историјско истраживање брзо престало. Између два светска рата само ретки појединци ентузијасти  писали су историју и овакве хронике, које би остајале у рукопису. Свештеници и учитељи водили су летописе који су данас грађа за хронике од непроцењиве вредности. Одбор за проучавање села основан у САНУ чији је председник био Радомир Лукић 1989. одлучио је да се организовано почне са писањем хроника села и насеља. До сада је штампано 550 хроника и монографија у посебном издању ове едиције.

„Писање хроника је трајна активност, јер је био последњи час да се од заборава сачувају многа вредна документа, памћења старих људи, алати са којима је народ радио и живео. Скуп свих хроника представља историју Србије”, рекао је Ајдачић.

У представљању су могли да се чују делови хроника о селима Нова Божурна, сурдуличким насељима око реке Врле и око Владичиног језера, о ртањском селу Врмџа, о Мијајловцу, Божуревцу, Реснику...