У про­да­ји Бар­би­ка са Да­у­но­вим син­дро­мом

Об­у­че­на у ха­љи­ну с пуф ру­ка­ви­ма, укра­ше­ну леп­ти­ри­ма и цве­то­ви­ма у жу­тој и пла­вој бо­ји, ко­је асо­ци­ра­ју на свест о по­сто­ја­њу Да­у­но­вог син­дро­ма и укра­ше­на ру­жи­ча­стом огр­ли­цом са три ка­ме­на окре­ну­тим на го­ре, ко­ји пред­ста­вља­ју три ко­пи­је 21. хро­мо­зо­ма – та­ко из­гле­да нај­но­ви­ја Бар­би­ка. Ди­зај­ни­ра­на је са иде­јом да скре­не па­жњу на чи­ње­ни­цу да се јед­но од хи­ља­ду де­це на све­ту ро­ди са овим хро­мо­зом­ским по­ре­ме­ћа­јем. Мај­ка де­вој­чи­це са овим раз­вој­ним по­ре­ме­ћа­јем Ма­ри­ја Мар­ја­но­вић оце­ни­ла је да је но­ва Бар­би­ка ва­жна за ин­клу­зи­ју де­це са по­себ­ним по­тре­ба­ма, али да њу пр­вен­стве­но тре­ба да има­ју де­ца уред­ног раз­во­ја.

Мар­ја­но­ви­ће­ва, ко­ја је и пред­сед­ни­ца Дру­штва за по­моћ осо­ба­ма са Да­у­но­вим син­дро­мом из Бе­о­гра­да, при­ча да је ње­на де­вој­чи­ца пре не­ко­ли­ко го­ди­на на дар до­би­ла лут­ку са Да­у­но­вим син­дро­мом, ко­ја је би­ла „пре­те­ча” ове Бар­би­ке.

„Мој је ути­сак да она уоп­ште ни­је раз­ли­ко­ва­ла ту лут­ки­цу од оста­лих са ко­ји­ма се игра­ла. Њој је би­ло ва­жно да има са ким да се игра и да бу­де при­хва­ће­на у дру­штву вр­шња­ка, а та­ко је и да­нас”, на­во­ди Мар­ја­но­ви­ће­ва за „По­ли­ти­ку”.

Она сма­тра да је Бар­би­ка са Да­у­но­вим син­дро­мом на­ме­ње­на осве­шћи­ва­њу де­це уред­ног пси­хо­фи­зич­ког раз­во­ја да по­сто­је де­ца ко­ја су из­гле­дом раз­ли­чи­та од њих, али има­ју исте же­ље, по­тре­бе и емо­ци­је као и они.

„Мо­је ис­ку­ство го­во­ри да де­ца пред­школ­ског уз­ра­ста не пра­ве раз­ли­ку из­ме­ђу дру­ге де­це ко­ја из­гле­да­ју обич­но и ’нео­бич­но’ – од­ра­сли су ти ко­ји де­цу уче о по­сто­ја­њу раз­ли­ка, баш као што их уче ка­ко да се по­на­ша­ју пре­ма де­ци дру­га­чи­је бо­је ко­же или вр­шња­ци­ма са фи­зич­ким или мен­тал­ним хен­ди­ке­пом”, за­кљу­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ка, ко­ја је и ди­рек­тор­ка удру­же­ња „Бест ба­дис Ср­би­ја”, чи­ји је циљ ин­те­гра­ци­ја де­це са раз­вој­ним про­бле­ми­ма у дру­штво.

Но­ва Бар­би­ка има ли­це окру­гли­јег об­ли­ка, бла­го уко­ше­не ба­де­ма­сте очи, ма­ње уши и рав­ну но­сну кост, а дла­но­ви лут­ке чак укљу­чу­ју јед­ну цр­ту, што је ка­рак­те­ри­сти­ка ко­ја се че­сто по­ве­зу­је с осо­ба­ма с Да­у­но­вим син­дро­мом. Осим то­га, лут­ка но­си и ро­зе ор­то­зе (ор­то­пед­ска по­ма­га­ла) за гле­жње­ве, за­то што не­ки ма­ли­ша­ни са овим син­дро­мом ко­ри­сте ове штит­ни­ке за под­у­пи­ра­ње сто­па­ла и гле­жње­ва, на­ве­ла је ком­па­ни­ја „Ма­тел”, ко­ја је у кре­и­ра­њу но­ве Бар­би­ке са­ра­ђи­ва­ла са Аме­рич­ким на­ци­о­нал­ним дру­штвом „Да­у­нов син­дром”.

Пси­хо­лог Ма­ја Ан­тон­чић сма­тра да од­лу­ка про­из­во­ђа­ча да на­кон кре­и­ра­ња Бар­би­ка ко­је има­ју про­блем са слу­хом, хо­дом и ви­дом, на­пра­ви и лут­ку са Да­у­но­вим син­дро­мом, ни­је са­мо дру­штве­но од­го­вор­но по­на­ша­ње, већ и чин истин­ског раз­у­ме­ва­ња чи­ње­ни­це да сва­ко де­се­то де­те на све­ту има не­ку вр­сту раз­вој­ног по­ре­ме­ћа­ја.

„Де­те ко­је се игра са лут­ком ко­ја не ли­чи на ње­га до­би­ја сна­жну по­ру­ку да у ње­го­вом окру­же­њу жи­ве и ма­ли­ша­ни ко­ји из­гле­да­ју раз­ли­чи­то, али и да је са­свим океј би­ти раз­ли­чит. Ни­ске и пу­нач­ке Бар­би­ке, као и лут­ки­це у ин­ва­лид­ским ко­ли­ци­ма, де­ци при­бли­жа­ва­ју ре­ал­ни­ју вер­зи­ју све­та. Већ го­ди­на­ма се во­ди кам­па­ња да но­ве ге­не­ра­ци­је Бар­би­ка бу­ду по­год­ни­ји мо­де­ли за иден­ти­фи­ка­ци­ју – да се ’уго­је’ и ко­нач­но ’за­труд­не’. Не­ки пси­хо­ло­зи сма­тра­ју да Бар­би но­си ве­ли­ки део кри­ви­це за чи­ње­ни­цу да је свет пун из­глад­не­лих, лут­ко­ли­ких и ано­рек­сич­них де­вој­чи­ца ко­је же­ле да по­ста­ну аутен­тич­не ко­пи­је сво­јих оми­ље­них лут­ки из де­тињ­ства”, сма­тра Ан­тон­чи­ће­ва.

„Ма­тел” је, под­се­ти­мо, го­ди­на­ма тр­пео кри­ти­ке да про­мо­ви­ше не­ре­ал­не стан­дар­де ле­по­те. Про­шле го­ди­не ова ком­па­ни­ја пред­ста­ви­ла je јав­но­сти Бар­би­ку са слу­шним апа­ра­том и Ке­на са ви­ти­ли­гом, ко­жним обо­ље­њем ко­је се ма­ни­фе­сту­је де­пиг­мен­та­ци­јом. Го­ди­ну да­на ра­ни­је кре­и­ра­но je шест лут­ки са ли­ко­ви­ма же­на ко­је су би­ле на пр­вој ли­ни­ји фрон­та бор­бе про­тив ви­ру­са ко­ро­на. Ме­ђу њи­ма се на­ла­зе и Са­ра Гил­берт, на­уч­ни­ца Уни­вер­зи­те­та у Окс­фор­ду, ко­ја је на­пра­ви­ла „Астра Зе­не­ка” вак­ци­ну про­тив ви­ру­са ко­ро­на, ме­ди­цин­ска се­стра Еј­ми О’ Су­ли­ван из Њу­јор­ка, ко­ја је во­ди­ла ра­чу­на о пр­вом ко­вид па­ци­јен­ту, а по­том и са­ма обо­ле­ла од ви­ру­са ко­ро­на, као и др Од­ри Сју Круз из Лас Ве­га­са, др Чи­ку Стеј­си Ори­ју­ва из Ка­на­де, др Жа­клин Го­ес де Хе­сус из Бра­зи­ла и др Кир­би Вајт из Аустра­ли­је.

По­след­њих го­ди­на по­ја­ви­ле су се Бар­би­ке ва­тро­га­сци, док­то­ри и астро­на­у­ти и ак­ти­вист­ки­ње за жен­ска пра­ва. Пр­ва Бар­би лут­ки­ца са хи­џа­бом по­ја­ви­ла се 2017. го­ди­не, у част аме­рич­ке ма­че­вал­ке ко­ја је по­ста­ла пр­ва „по­кри­ве­на” же­на на Олим­пиј­ским игра­ма, две го­ди­не ка­сни­је Бар­би­ка је до­би­ла лик пи­о­нир­ке у бор­би за гра­ђан­ска пра­ва же­на Ро­зе Паркс, а исте го­ди­не на­пра­вље­на је и Бар­би­ка Ма­вар­ка, по ли­ку но­ви­нар­ке са Но­вог Зе­лан­да.