Пропада аранђеловачко Старо здање

Да моја супруга није приступила третману у Буковичкој бањи, не бих после много година прошетао бањским парком. А боље да нисам. Већ су и врапци у парку навикли на силне чланке о стању Старог здања, нажалост, да будем ироничан, тзв. споменика културе и још под заштитом државе. Видевши га како бедно и рушевно изгледа, голих нагорелих кровних греда, избијених жалузина и аветињски зјапећих прозора, остао сам и тужан и запрепашћен. Не знам шта пре да кажем, ипак рекао бих – срамота и тужно.

Толико се општинских, па окружних и државних владара измењало за тридесетак година. Неки од њих и не улазе у Аранђеловац, већ се задовољавају посетама периферији. Ако је то и споменик наше културе, не сећам се – а много памтим – да га је неки министар културе обишао заинтригиран активношћу писаних медија, да види шта се то дешава с доменом његове активности. Сви „наричу” над судбином заштитног знака Аранђеловца, али нико не дреши кесу. Од државе очигледно помоћи нема. Да су га подигли Турци, обновили би га, као што су обновили тврђаву у Раму. Шумадинци, Београђани и туристички посленици (ови, рекао бих и не знају шта рекламирају, већ само преписују из проспекта у проспект) којима су пуна уста рекламирања Буковичке бање, никако да се скупе и позову народ да скупља паре и спречи урушавање.

Почев од Аранђеловца, преко Тополе до Крагујевца, сигуран сам да има више „бе-ем-веа” и „аудија”, о „мерцедесима” да и не говорим, него „југића”. Кад би свако од њихових власника, од нас, дао бар мало новца за почетак, можда би „повукли ногу” да се скупе средства и спасе Старо здање. Сигуран сам, давао би народ колико ко може, али га треба заштитити од страха да ће се те паре „завртети” на другу страну. Зато бих предложио да неко од части и угледа буде носилац тог фонда. Можда цењена Привредна комора Шумадије и Поморавља, с којом сам годинама коректно сарађивао као представник италијанских комора, или Епархија шумадијска на челу с владиком Јованом, који је као архимандрит Студенице обновио толико тога, или да то буде Удружење грађана „Баштина и будућност – Аранђеловац 1895”, које би одговорно, поштено и домаћински, пензионерски, контролисало трошење. Нажалост, морам рећи, свиђало се то мојим пријатељима, општинској управљачкој структури или не, али утисак који остављају Старо здање и некадашњи хотел „Шумадија” је – бедан.

Данило Јовановић,
Београд