Владимиру Пишталу уручена награда БМС

Нови Сад – Писцу Владимиру Пишталу, једном од најпревођенијих савремених пера српске књижевности, професору и доктору историјских наука, који је и управник Народне библиотеке Србије, уручена је награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”, коју ова установа из Новог Сада додељује поводом свог дана – 28. априла. Свечано је јуче уз многобројне званице и посленике културе, обележен тај историјски датум из 1864. године, када је Матица са својим књигама, читавом библиотеком, пресељена из Пеште у Нови Сад.

На свечаној академији је хор Карловачке богословије извео химну Србије, а владика бачки Иринеј казао је у беседи да је свака вредносна књига повезана са Књигом над књигама, да сведочи оном што је добро, верно, истинито, вечно, али да постоји и антипод таквим књигама, што ипак не може да угрози ни умањи непролазни карактер онога духовног, те да је зато постојање библиотека важно и да свака заслужује поштовање, а посебно – додаје, ова часна библиотека Матице српске.

Пре 185 година, библиотека је отворена за јавност, а она данас чува милионе књига и публикација, на српском и другим језицима. Неке од њих су сада изложене у здању Матице, попут најстарије књиге из ове библиотеке –– Матичиног апостола, рукописне књиге из 13. века.

– Матица је место које има неку магију која сваки пут падне на мене и делује смирујуће. Ту постоји обавеза, ту су портрети, столећа историје, али традиција није обожавање пепела него преношење ватре – изјавио је награђени писац Владимир Пиштало. Он каже и да је континуитет у традицији – континуитет наде и надања, и да је свако у том процесу једна искра. Мада се времена и начини изражавања мењају, стална је нада, како је казао, да се очува оно што је важно.

– Библиотеке су се некада оснивале за изображење ума и срца. Е па, то изображење ума и срца се и даље дешава кроз библиотеке као установе и кроз живе учеснике наше културне сцене. Онда је ово стварно веома радостан догађај – казао је Владимир Пиштало.

Дан Библиотеке Матице српске, по речима управника Селимира Радуловића, важан је и велики дан за српску културу у целости.

– Већ три године ми смо у знаку пандемијско-украјинског мрака, ноћи. Из поља живота по смислу, пребацили смо се у поље инерције. Чини ми се да су овакви догађаји прилика да се вратимо ка пољу смисла, да се из небића вратимо у биће – казао је Радуловић.

Међу званицама на скупу био је и Дејан Савић, саветник председника републике за културу. Он је одмах новинарима рекао да је председник добро са здрављем и да је све у реду, с обзиром на ту актуелну тему. Подсетивши да је Библиотека Матице добила овог фебруара Сретењски орден, рекао је да то довољно јасно говори о значају обе ове установе.

– Наше је опредељење да културу негујемо са јасним националним предзнаком, што не треба уопште да брине оне који разговарају о авангарди, о модерни. Не треба да брине, јер то што је тада стварано, то и јесте тада била савремена култура, уметност, писана реч – казао је Савић и додао да је ово наша најстарија библиотечка установа која обједињује сва она места где Срби живе.

За идућу, 2024. годину се планира, како је најавио, озбиљна акција око Летописа Матице српске, која ће обележити 200 година издавања, што је „огромна и толико значајна ствар да то постаје полако планетарни догађај” јер је реч о најстаријем књижевном часопису на свету.

Награду која је јуче додељена Пишталу чине повеља и плакета, графика Драгана Стојкова, као и округли сто о делу добитника, који ће бити одржан у новембру и након кога ће бити објављен зборник радова. На прослави су уручене и захвалнице за Библиотеку града Београда и Катицу Шкорић, археографа саветника у пензији, дугогодишњу радницу Библиотеке Матице српске.