Vladimiru Pištalu uručena nagrada BMS

Novi Sad – Piscu Vladimiru Pištalu, jednom od najprevođenijih savremenih pera srpske književnosti, profesoru i doktoru istorijskih nauka, koji je i upravnik Narodne biblioteke Srbije, uručena je nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske”, koju ova ustanova iz Novog Sada dodeljuje povodom svog dana – 28. aprila. Svečano je juče uz mnogobrojne zvanice i poslenike kulture, obeležen taj istorijski datum iz 1864. godine, kada je Matica sa svojim knjigama, čitavom bibliotekom, preseljena iz Pešte u Novi Sad.

Na svečanoj akademiji je hor Karlovačke bogoslovije izveo himnu Srbije, a vladika bački Irinej kazao je u besedi da je svaka vrednosna knjiga povezana sa Knjigom nad knjigama, da svedoči onom što je dobro, verno, istinito, večno, ali da postoji i antipod takvim knjigama, što ipak ne može da ugrozi ni umanji neprolazni karakter onoga duhovnog, te da je zato postojanje biblioteka važno i da svaka zaslužuje poštovanje, a posebno – dodaje, ova časna biblioteka Matice srpske.

Pre 185 godina, biblioteka je otvorena za javnost, a ona danas čuva milione knjiga i publikacija, na srpskom i drugim jezicima. Neke od njih su sada izložene u zdanju Matice, poput najstarije knjige iz ove biblioteke –– Matičinog apostola, rukopisne knjige iz 13. veka.

– Matica je mesto koje ima neku magiju koja svaki put padne na mene i deluje smirujuće. Tu postoji obaveza, tu su portreti, stoleća istorije, ali tradicija nije obožavanje pepela nego prenošenje vatre – izjavio je nagrađeni pisac Vladimir Pištalo. On kaže i da je kontinuitet u tradiciji – kontinuitet nade i nadanja, i da je svako u tom procesu jedna iskra. Mada se vremena i načini izražavanja menjaju, stalna je nada, kako je kazao, da se očuva ono što je važno.

– Biblioteke su se nekada osnivale za izobraženje uma i srca. E pa, to izobraženje uma i srca se i dalje dešava kroz biblioteke kao ustanove i kroz žive učesnike naše kulturne scene. Onda je ovo stvarno veoma radostan događaj – kazao je Vladimir Pištalo.

Dan Biblioteke Matice srpske, po rečima upravnika Selimira Radulovića, važan je i veliki dan za srpsku kulturu u celosti.

– Već tri godine mi smo u znaku pandemijsko-ukrajinskog mraka, noći. Iz polja života po smislu, prebacili smo se u polje inercije. Čini mi se da su ovakvi događaji prilika da se vratimo ka polju smisla, da se iz nebića vratimo u biće – kazao je Radulović.

Među zvanicama na skupu bio je i Dejan Savić, savetnik predsednika republike za kulturu. On je odmah novinarima rekao da je predsednik dobro sa zdravljem i da je sve u redu, s obzirom na tu aktuelnu temu. Podsetivši da je Biblioteka Matice dobila ovog februara Sretenjski orden, rekao je da to dovoljno jasno govori o značaju obe ove ustanove.

– Naše je opredeljenje da kulturu negujemo sa jasnim nacionalnim predznakom, što ne treba uopšte da brine one koji razgovaraju o avangardi, o moderni. Ne treba da brine, jer to što je tada stvarano, to i jeste tada bila savremena kultura, umetnost, pisana reč – kazao je Savić i dodao da je ovo naša najstarija bibliotečka ustanova koja objedinjuje sva ona mesta gde Srbi žive.

Za iduću, 2024. godinu se planira, kako je najavio, ozbiljna akcija oko Letopisa Matice srpske, koja će obeležiti 200 godina izdavanja, što je „ogromna i toliko značajna stvar da to postaje polako planetarni događaj” jer je reč o najstarijem književnom časopisu na svetu.

Nagradu koja je juče dodeljena Pištalu čine povelja i plaketa, grafika Dragana Stojkova, kao i okrugli sto o delu dobitnika, koji će biti održan u novembru i nakon koga će biti objavljen zbornik radova. Na proslavi su uručene i zahvalnice za Biblioteku grada Beograda i Katicu Škorić, arheografa savetnika u penziji, dugogodišnju radnicu Biblioteke Matice srpske.