Радиш док не сагориш

Све више немачких радника пријављује боловање због такозваног синдрома бурнаута или, како се службено назива, сагоревања на послу. Истраживање на тему здравственог осигурања показало је да 39 одсто тамошњих послодаваца сматра да ће овај синдром у будућности играти све већу улогу, а чак 70 одсто испитаних на водећим позицијама наведени феномен види као велики проблем у свом предузећу.

– Узастопне кризе, прилагођавање на нове услове на тржишту, изазови дигитализације најчешћи су разлози за сагоревање на радном месту. Чак 86 одсто анкетираних сматра да је за бурнаут одговорна и све већа количина обавеза које падају на леђа запослених – наводи се у истраживању.

И у Србији се као тачно показало да међу запосленима владају симптоми сагоревања. Како објашњава психолог и психотерапеут Мина Митић Лазаревић, са Института за онкологију и радиологију Србије, синдром бурнаута врло је чест проблем у колективима, али и даље у великој мери непрепознат и замаскиран.

– До сада сам доста пута одржала предавања за запослене о томе како да код себе препознају ове симптоме. Притисак на послу, рокови, тензије, одлуке... Све то може да доведе до бурнаута – набраја психотерапеут. Подсећа да је синдром сагоревања окупациони феномен који утиче на свакодневно животно и професионално функционисање запосленог, а може имати и негативан утицај на безбедност и квалитет пружене услуге.

– Дефинисан је као психолошко стање које карактерише емоционална исцрпљеност, деперсонализација и смањено лично постигнуће. Ипак, овај феномен сагледава се искључиво код особа у професионалном контексту, а не као резултат неког другог животног догађаја – објашњава Митић Лазаревић.

Већина радника у оквиру свог основног академског образовања није прошла никакав облик едукације који би им у каснијем професионалном раду помогао да се носе са различитим стресним ситуацијама на послу. Зато је, сматра психолог, неопходно континуирано радити на развијању програма превенције и подршке за све запослене, али и на побољшању услова и организације рада.

– Разлози зашто радници који имају симптоме бурнаута не траже психолошку помоћ су најчешће у вези са страхом да ће то утицати на њихову репутацију и обављање делатности. Ту су и недостатак времена и постављање приоритета, став да особа сама треба да превазиђе тешкоће, веровање да стручна подршка и терапија не дају резултате... Постоје и проблеми на системском нивоу, као што су недоступни сервиси и ресурси подршке, недостатак адекватног приступа, професионална култура, поверљивост и анонимност, негативан утицај на каријеру – набраја Митић Лазаревић.

Феномен присутан у војсци, предузетништву...

До 1980. године синдром сагоревања проучавао се само у САД. Постепено је привукао пажњу истраживачке јавности и у другим земљама света. У почетку је испитивање било усмерено само на такозване помагачке професије, у које сврставамо запослене у здравственим, социјалним и образовним делатностима. Касније је овај феномен почео да се проучава и у другим областима, као на пример код запослених у војсци, администрацији, предузетништву… Доказано је да игнорисање симптома синдрома сагоревања уводи запослене у стање менталне и физичке исцрпљености, фрустрације, буди осећај усамљености и доводи до поремећаја у међуљудским односима са колегама, пријатељима и члановима породице.