Руси у ураганским водама

ТРАГОМ ВЕСТИ
Недеља је постала дан када се у Венецуели очекују нове смернице у домаћој и спољној политици.

Венецуела ће учествовати у новембарским војним вежбама руске флоте на Карибима, потврдио је председник Уго Чавес. То је највећа вест са овонедељног редовног ТВ шоуа „Ало, председниче”.

Чавесово „Ало, председниче” је директна вишечасовна емисија и често згодна одскочна даска за лансирање реторичких ракета према Вашингтону. Овога пута погодила је право у мету и не само реторичку: Чавес је потврдио најаве да се некадашњи супарник из хладног рата, попут климатске непогоде, опасно приближава америчким узбурканим водама. Четири руска војна брода са хиљаду чланова посаде, из руске пацифичке флоте, учествоваће у војној обуци у венецуеланским водама баш у новембру када се Вашингтон буде припремао за смену власти у Белој кући. Шеф обавештајне службе венецуеланске морнарице Салваторе Камарата Бастидас изјавио је да ће вежбе бити уприличене како би се „ојачале војне везе између две земље”.

Већ у понедељак допуњена потврда Чавесове најаве стигла је из Москве. Уз флоту, у венецуелански простор, стиже и руска авијација. Али, вежбе су планиране пре него што је избила криза у Грузији, и „нису усмерене ни против које треће стране”. А само недељу дана пре овога, Владимир Путин најавио је руски одговор на америчке ратне бродове који су са хуманитарном помоћи за Грузију упловиле у регион.

Када дође руска флота, додао је Чавес, „спремни смо да је примимо, и ако будемо могли, са нашим скромним могућностима, да учествујемо у вежбама…Москва је, како тврди, тражила од Каракаса дозволу за ове вежбе. Руска флота ће, обећава, бити дочекана са задовољством, јер је Венецуела „стратешки савезник Русије”. Чавес је иначе још 17. августа јавно подржао „намеру Москве да пошаље у пријатељску и радну посету” бродове на Карибе. Тада је рекао да ће „руски бродови бити добродошли у венецуеланске луке”.

За Вашингтон алармантна вест да се „Руси крећу ка Карибима” била је претходно подгрејана извештајима о обнови блискости између Кубе и Москве.

 Председник Раул Кастро званично је подржао свог некадашњег савезника поводом сукоба у Грузији и Јужној Осетији. Сигнале из руске престонице помно анализирају вашингтонски експерти и подсећају да је због совјетских нуклеарних пројектила на Куби избила криза која је свет 1962. довела на руб нуклеарног рата. Куба би данас могла да буде погодно станиште за пуњење резервоара руских бродова и авиона (о чему је недавно писала опширније „Политика”), али тешко је веровати да би Москва и Хавана могле у пуном смислу да обнове војну и обавештајну сарадњу из времена хладног рата када су били најближи и најопаснији савезници.

Но, за разлику од Чавеса, који о савезништву са великом Русијом грми на сав глас, Куба је обавијена „достојанственом тишином”. Фидел Кастро је, наиме, у својој редовној колумни похвалио свога брата, председника Раула Кастра, што се не обазире на најаве о војном и стратешком зближавању са Москвом. Како је хуманитарна помоћ постала одавно маска, за војне маневре или интервенције, много се може научити из проучавања адреса пошиљаоца. На Куби је после катастрофе изазване ураганима са задовољством прихваћена помоћ из Кине, Русије и Венецуеле, док је понуда Вашингтона, да за помоћ пострадалима од „Густава” упути сто хиљада долара, одбијена. Долазе нови урагани, а са њима се карипске воде додатно узбуркавају.